Sticanje bogatstva pred proverom

Ko ne bude mogao da dokaže da je na zakonit način stekao imovinu, ostaće bez tri četvrtine njene vrednosti, a ako sud utvrdi da je imovina stečena krivičnim delom, mogao bi da mu bude oduzet celokupan nezakonito pribavljen imetak, predviđa Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, čija primena počinje 11. marta.

“Na udaru ovog Zakona naći će se oni za koje poreski organi posumnjaju odnosno utvrde da za najviše tri uzastopne kalendarske godine imaju razliku iznad 150.000 evra između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda, a ukoliko bude sumnje i na izvršenje krivičnog dela slučaj će biti prijavljen policiji i tužilaštvu”, kaže za Tanjug predsednik Udruženja sudija i tužilaca Srbije Nenad Stefanović.

Kontrolu imovine građana, prema ovom Zakonu, vodiće posebna Jedinica Poreske uprave i ako utvrdi da postoji nezakonito stečena imovina, doneće rešenje o utvrđivanju posebnog poreza od 75 odsto na poresku osnovicu, koju čini zbir revalorizovane vrednosti utvrđene nezakonito stečene imovine za svaku kalendarsku godinu koja je bila predmet kontrole. Na ovo rešenje oporezovani će imati mogućnost žalbe Ministarstvu finansija, čija će odluka biti konačna u upravnom postupku, ali će i dalje moći da pokrene upravni spor – tužbom pred Upravnim sudom.

Ko su osobe čija će se imovina proveravati – utvrđivaće se godišnjim smernicama koje donosi direktor Poreske uprave, na osnovu analize rizika. Takođe, postupak provere imovine moći će da se pokrene i po prijavi građana ili neke institucije.

Zakon je precizirao da se prilikom kontrole uzima u obzir celokupna imovina fizičkog lica koje se kontroliše, a naročito nepokretne stvari, kako što su stan, kuća, poslovna zgrada i prostorije, garaža, zemljište i drugo. Na proveri su i finansijski instrumenti, udeli u pravnom licu, oprema za obavljanje samostalne delatnosti, motorna vozila, čamci, brodovi i drugi plovni objekti i vazduhoplovi, štedni ulozi i gotov novac, kao i druga imovinska prava.

– Pravnim licima koja na zahtev jedinice Poreske uprave u roku koji ona odredi ne dostave tražene podatke, sledi novčana kazna od 500.000 do dva miliona dinara

– Za isti prekršaj preduzetniku preti novčana kazna od 100.000 do 500.000 dinara, a od 50.000 do 150.000 dinara preti kazna fizičkom licu i odgovornom licu u pravnom licu, državnom organu ili organizaciji

– Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se fizičko lice koje ne čuva kao profesionalnu tajnu podatke do kojih je došlo u postupku utvrđivanja imovine i posebnog poreza.

Izvor: Tanjug

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *