Stavovi učenika o nastavi u srednjoj školi i nastavku školovanja

stavovi ucenika
(Last Updated On: December 18, 2014)

istrazivanje02Na konferenciji „Praćenje obrazovnih politika zasnovano na podacima od ideje do sprovođenja koncepta“ govorilo se o značaju i upotrebi podataka u obrazovanju. Pomoćnik ministra prof. dr Zorana Lužanin, u uvodom obraćanu naglasila je da odluke moraju biti donete na osnovu relevantnih podataka. Dr Milovan Šuvakov, posebni savetnik ministra naglasio je da odluke ne treba da se donose na osnovu ličnog osećaja i dnevno političkog uticaja, već na osnovu podataka. On je naveo da su u Ministarstvu podaci vrlo često bili neupotrebljivi ili da nisu ni postojali. Šuvakov je naglasio da je važna sprega između Ministarstva i istraživača da bi odluke bile pravilno donošene.

Vim Vanstenkiste iz Izvršne agencije za programe iz oblasti obrazovanja, medija i kulture Evropske komisije, govorio je o ulozi Еurydice mreže u praćenju obrazovnih politika, a Marija Filipović-Ožegović i Vedrana Gašić iz Fondacije Tempus predstavile su učešće Srbije u Еurydice mreži.

istrazivanje33Zorana Lužanin, u drugom delu konferencije predstavila je istraživanje“ Stavovi učenika o nastavi u srednjoj školi i nastavku školovanja na visokom obrazovanju“, koje je uradio Tim stručnjaka za reformu visokog obrazovanja – Hereu organizaciji Kancelarije Tempus – Erazmus+.

Istraživanje je sprovedeno u maju 2014. godine i učestvovalo je 7.500 učenika iz 82 škole – od čega je oko 30 odsto iz gimnazija, a oko 70 odsto iz srednjih stručnih škola iz svih delova zemlje. Cilj istraživanja je bio usmeren na istraživanje stavova učenika,pre svega o onome šta su naučili u srednjoj školi i o tome koliko im je taj vid obrazovanja bio koristan,ali i na njihovu spremnost za upis u visokoškolske ustanove. Posebna pažnja posvećena je motivaciji i stavovima učenika o pripremljenosti za upis na visoko obrazovanje.

Između ostalog, istraživanje je pokazalo da srednjoškolci bi voleli da fakultet upisuju preko završnog ispita i liste želja, kao što su upisivali srednju školu, dok veliki broj srednjoškolaca uopšte nije posetio fakultet koji bi želeo da upiše. Kada treba da se informišu o fakultetu koji žele da upišu, najveći broj informacija dobijaju putem interneta ili putem starijih prijatelja. Takođe, svaki drugi gimnazijalac misli da je delimično stekao znanje koje će mu biti potrebno u budućnosti, dok je svaki treći siguran da će mu stečeno znanje koristiti. Što se tiče prijemnog ispita, oko 40 odsto gimnazijalaca se priprema uz privatne časove, dok se 26 odsto đaka iz srednjih stručnih škola priprema na taj način. O tome da li veruju da će upisati željeni fakultet ili program 80,9 odsto gimnazijalaca smatra da hoće, dok u to veruje 70,75 odsto učenika srednjih stručnih škola.
Na pitanje da li veruju u sebe, učenici su imali dominantan stav da veruju u sebe, kako je rečeno na konferenciji, ali da svaki drugi srednjoškolac oseća tremu pred prijemni ispit.

istrazivanje44Takođe, koji je predmet najzanimljiviji istraživanje je pokazalo da, na primer filozofija u nekim gimnazijama je najzanimljivija, a u drugim najdosadnija, što prema rečima Lužanin, zavisi od nastavnika. Najomiljeniji predmeti su fizičko, likovno, muzičko. Pomoćnik ministra je Lužanin je naglasila da je važno da se u Srbiji pokrene diskusija među srednjoškolcima i nastavnim kadrom o svim bitnim pitanjima koja se njih tiču.

Na konferenciji „Praćenje obrazovnih politika zasnovano na podacima od ideje do sprovođenja koncepta“ govorilo se o značaju i upotrebi podataka u obrazovanju. Pomoćnik ministra prof. dr Zorana Lužanin, u uvodom obraćanu naglasila je da odluke moraju biti donete na osnovu relevantnih podataka . Dr Milovan Šuvakov, posebni savetnik ministra naglasio je da odluke ne treba da se donose na osnovu ličnog osećaja i dnevno političkog uticaja, već na osnovu podataka. On je naveo da su u Ministarstvu podaci vrlo često bili neupotrebljivi ili da nisu ni postojali. Šuvakov je naglasio da je važna sprega između Ministarstva i istraživača da bi odluke bile pravilno donošene.

Vim Vanstenkiste iz Izvršne agencije za programe iz oblasti obrazovanja, medija i kulture Evropske komisije, govorio je o ulozi Eurydice mreže u praćenju obrazovnih politika, a Marija Filipović-Ožegović i Vedrana Gašić iz Fondacije Tempus predstavile su učešće Srbije u Еurydice mreži.

Zorana Lužanin, u drugom delu konferencije predstavila je istraživanje“ Stavovi učenika o nastavi u srednjoj školi i nastavku školovanja na visokom obrazovanju“, koje je uradio Tim stručnjaka za reformu visokog obrazovanja (Here) u organizaciji Kancelarije Tempus – Erazmus+.

Istraživanje je sprovedeno u maju 2014. godine i učestvovalo je 7.500 učenika iz 82 škole – od čega je oko 30 odsto iz gimnazija, a oko 70 odsto iz srednjih stručnih škola iz svih delova zemlje. Cilj istraživanja je bio usmeren na istraživanje stavova učenika,pre svega o onome šta su naučili u srednjoj školi i o tome koliko im je taj vid obrazovanja bio koristan,ali i na njihovu spremnost za upis u visokoškolske ustanove. Posebna pažnja posvećena je motivaciji i stavovima učenika o pripremljenosti za upis na visoko obrazovanje.

istrazivanjeIzmeđu ostalog, istraživanje je pokazalo da srednjoškolci bi voleli da fakultet upisuju preko završnog ispita i liste želja, kao što su upisivali srednju školu, dok veliki broj srednjoškolaca uopšte nije posetio fakultet koji bi želeo da upiše. Kada treba da se informišu o fakultetu koji žele da upišu, najveći broj informacija dobijaju putem interneta ili putem starijih prijatelja. Takođe, svaki drugi gimnazijalac misli da je delimično stekao znanje koje će mu biti potrebno u budućnosti, dok je svaki treći siguran da će mu stečeno znanje koristiti. Što se tiče prijemnog ispita, oko 40 odsto gimnazijalaca se priprema uz privatne časove, dok se 26 odsto đaka iz srednjih stručnih škola priprema na taj način. O tome da li veruju da će upisati željeni fakultet ili program 80,9 odsto gimnazijalaca smatra da hoće, dok u to veruje 70,75 odsto učenika srednjih stručnih škola.
Na pitanje da li veruju u sebe, učenici su imali dominantan stav da veruju u sebe, kako je rečeno na konferenciji, ali da svaki drugi srednjoškolac oseća tremu pred prijemni ispit.

Takođe, koji je predmet najzanimljiviji istraživanje je pokazalo da, na primer filozofija u nekim gimnazijama je najzanimljivija, a u drugim najdosadnija, što prema rečima Lužanin, zavisi od nastavnika. Najomiljeniji predmeti su fizičko, likovno, muzičko. Pomoćnik ministra je Lužanin je naglasila da je važno da se u Srbiji pokrene diskusija među srednjoškolcima i nastavnim kadrom o svim bitnim pitanjima koja se njih tiču.