Sa zabrinutošću se, širom planete, prati rast cena poslednjih meseci. Svi pokušavamo da pronađemo krivca u vladama, međunarodnim organizacijama, multinacionalnim kompanijama, proizvođačima i izvoznicima energenata. Činjenice govore, međutim, da se nalazimo u razdoblju u kojem cene moraju da rastu, zbog objektivnih okolnosti na koje se samo delimično može uticati.
Prva stavka je pomenuti rast cena energenata i, posebno, benzina. Znate li, na primer, da je neobično hladna zima u Evropi prošle godine prouzrokovala ogromnu potrošnju energenata? To je ispraznilo rezerve, pa je potražnja naglo skočila. Tražnja za energentima u Aziji takođe kontinuirano raste, što sve zajedno diže cene na globalnom nivou.
Ono o čemu se najviše govori su posledice pandemije, a njih je nekoliko.
Od nestašica pojedinih roba zbog „zaključavanja“ veliki broj država se teško oporavlja. Cene proizvoda za svakodnevnu upotrebu su skočile na početku pandemije, a neke od njih su i ostale visoke. Na ostale proizvode uticale su nestašice plastičnih, građevinskih i drugih materijala koji se uvoze iz Azije. O nestašici mikročipova, ključnih za automobile, kompjutere i savremene aparate za domaćinstvo, već se neko vreme piše.
Lanac snabdevanja za svaki proizvod koji je potrebno transportovati je poskupeo, posebno onaj koji se proteže na druge države i kontinente. Veleprodaja je spremna da plati više da bi proizvod nabavila, a taj trošak se dalje, preko maloprodaje, prenosi do potrošača. Potrebno je znati da su razlike drastične – prevoz jednog kontejnera sa robom iz Azije u Evropu danas košta najmanje deset puta više nego pre samo godinu dana. Cene transporta avionom porasle su i zbog cena goriva, a cene transporta kamionima, između ostalog, i zbog nedostatka vozača.
Kao posledica pandemije, morale su da porastu plate radnicima koji se sve teže pronalaze, što utiče na cenu finalnog prozvoda kojem njihov rad doprinosi.
Pandemija je naterala vlade da kompanijama pruže olakšice, ali to, na kraju, neko mora da plati. Zaduživanje za ove olakšice davane brojnim sektorima u jednom trenutku će se videti kroz povećanje poreza na robe i usluge.
Dodajte na kraju svemu trgovinske ratove, ali i klimatske promene. Iako nam se čini da na nas ne utiču mnogo, američko-kineski odnosi dovode do direktnog ili indirektnog povećanja cena nekih proizvoda koje i mi kupujemo. Prirodne nepogode u Brazilu utiču na cenu kafe na svetskom tržištu, pa i u našim prodavnicama.
