Rad na crno zbog visokih troškova

Od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji svaki peti radi “na crno” najmanje 80.000 radnika u gradjevinarstvu, pomoćnih barmena i konobara, bebisiterki, spremačica i sličnih profesija, saopštila je danas Nacionalna alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

“Na crno” najviše ih je u poljoprivredi, turizmu i ugostiteljstvu (15,1 odsto) i gradjevinarstvu (11,3 odsto), dok na kućnim i pomoćnim poslovima svako drugo lice radi bez ugovora i bez prava na penziono osiguranje i zaštitu od povrede na radu za svaki dan koji provede na poslu. To je pokazala analiza NALED-a i Nemačke korporacije za razvojnu saradnju (GIZ) o mogućnostima proširenja sistema pojednostavljenog angažovanja radnika na sezonskim i povremenim poslovima koji zasad funkcioniše samo u poljoprivredi.

Najčešći razlozi zbog kojih poslodavci ne prijavljuju zaposlene su visoki troškovi, komplikovana procedura i nedovoljno fleksibilan način ugovaranja.

Šefica Jedinice za hranu i poljoprivredu u NALED-u, Tisa Čaušević, rekla je danas na predstavljaju te analize da je jedan od načina da se ti radnici uvedu u legalne tokove i time zaštite njihova prava, to da se pojednostavljena procedura prijave sezonaca putem e-portala ili onlajn aplikacije proširi na druge delatnosti.

“Za godinu i po od kada je uveden ovaj sistem u poljoprivredi, broj prijavljenih sezonaca je porastao više nego 10 puta – sa 3.500 na oko 42.500 radnika”, navela je Čaušević.

Projektni menadžer u GIZ-u, Zoran Jakovljev, kazao je da je ta organizacija podržala uvodjenje elektronske prijave sezonskih radnika da bi se olakšalo zapošljavanje i smanjila siva ekonomija.

“Naša analiza je pokazala da su ostvareni značajni pozitivni efekti za sve zainteresovane strane poslodavcima su smanjeni troškovi angažovanja sezonaca i skraćena procedura prijave i odjave sa pet sati na pet minuta, dok su radnici dobili pravo na penziono i osiguranje od povrede na radu”, objasnio je Jakovljev.

Neformalno zapošljavanje jedan je od ključnih generatora sive ekonomije, jer na svakih 100 dinara koji se obrnu u sivoj zoni, 62 dinara je od neprijavljenih zarada, a 38 dinara neprijavljeni profit, navodi se u analizi NALED-a i GIZ-a.

Utvrdjeno je da u Srbiji trećina neformalno angažovanih radi kraće od tri meseca, svaki peti radi do šest meseci, a samo 16 odsto je angažovano na do godinu dana.

Izvor: Beta

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *