Slavimo Dan primirja

Dan primirja kao državni praznik ustanovljen je u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine kada je u francuskom gradu Kompjenu, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša u 11.00 sati potpisano primirje u Prvom svetskom ratu, koje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine.

Državna ceremonija polaganja venaca povodom obeležavanja 103. godišnjice Dana primirja, koju organizuje Odbor Vlade Srbije za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova sa Ambasadom Srbije u Severnoj Makedoniji, biće održana na Srpskom vojničkom groblju u Bitolju.

Ceremoniju će predvoditi državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Miodrag Kapor.

U Beogradu će Dan primirja biti obeležen polaganjem venaca na Spomen – kosturnicu branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu na Novom groblju.

Vence će na to mesto položiti predsednik Skupštine Ivica Dačić, ministarka za rad i predsednica Odbora za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije Darija Kisić Tepavčević, delegacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, zamenik gradonačelnika Goran Vesić, predstavnici udruženja opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, diplomatskog kora.

Osim toga, ceremonije povodom Dana primirja u Beogradu će biti održane i na Francuskom vojnom groblju, kod Spomen-kosturnice ruskim vojnicima stradalim u Prvom svetskom ratu i na groblju Komonvelta.

Dan Primirja će u srpskoj prestonici biti obeležen i izložbom “Dani ramondi, vaskrsavajućih dragulja Balkanskog poluostrva” koja će u podne biti otvorena u Botaničkoj bašti “Jevremovac”.

Na izložbi, koja će biti otvorena do 15. novembra posetioci će na atraktivnim panoima moći da se upoznaju sa biologijom, ekologijom i fiziologijom Natalijine ramonde i srpske ramonde, a biće izloženi i živi primerci tih vrsta.

Na Dan primirja čuvar srpskog vojničkog groblja iz Prvog svetskog rata Zeitinlik iz Soluna Đorđe Mihailović primiće nagradu “Majka Srbija” za izuzetan doprinos u oblasti odnosa matične drzave i dijaspore, a nagradu će mu danas u Konzulatu u Solunu uručiti ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

Dan primirja u Srbiji je državni praznik od 2011. godine, a svečano i na najvišem nivou se obeležava posebno u zemljama pobednicama Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji, Rusiji, SAD, Novom Zelandu, i Belgiji.

Toga dana Srbija se sa ponosom i pijetetom seća na stotine hiljada civila i ratnika, nevino i junački postradalih u borbama za odbranu i oslobođenje domovine tokom četiri ratne godine – 1914. do 1918.

Kao glavni motiv za amblem praznika koristi se cvet Natalijina ramonda, ugrožena vrsta koja raste na istoku Srbije i na planini Nidže na najvišem vrhu Kajmakčalana, a na kojoj je srpska vojska pod komandom vojvode Živojina Mišića vodila žestoke borbe protiv Bugara kako bi stvorila uslove za proboj Solunskog fronta.

Simbolika cveta je višestruka, kako zbog staništa, tako i zbog imena – cvet je nazvan po kraljici Nataliji Obrenović, a poznat je i kao cvet feniks, jer čak i kada se potpuno osuši i kad se zalije može da oživi, što ukazuje na vaskrs srpske države iz pepela posle Prvog svetskog rata.

U amblemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad cveta.

U Srbiji je ovaj dan prvi put zvanično obeležen 2012. godine.

Juče posle podne počasna jedinica Garde Vojske Srbije sa Savske terase Beogradske tvrđave izvršile su počasnu artiljerijsku paljbu u čast Dana primirja uz najviše vojne počasti, intoniranje državne himne Srbije i podizanje zastave.

Izvor: RTV

Tekstovi na sličnu temu

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *