Zaustavljanje proizvodnje srpskog traktora, odnosno kraj rada jedne od najpoznatijih fabrika socijalističke Jugoslavije, pokrenulo je niz sentimentalnih sećanja i različitih komentara.
Posle 60 godina rada, Beogradska Industrija mašina i traktora (IMT) ide u stečaj. Poslednjih 370 radnika su sa radnim knjižicama i obećanim otpremninama otišli kućama.
“Zlatne godine” u brojevima izgledaju impresivno – krajem osamdesetih u IMT-u je radilo oko 12 i po hiljada zaposlenih, koji su proizvodili do 45 hiljada traktora godišnje. Potražnja je bila velika, pa su, pored na domaćim poljima, traktori pogodni za rad na manjim parcelama završavali u više od osamdest zemalja, nama susednih ali i dalekih, afričkih i azijskih. Srpski traktor je, po svedočenjima kupaca, mogao da traje bez problema i pet decenija, uz podatak da ove robustne mašine nisu završavale na otpadima.
Svima koji poseduju IMT-ov traktor, a ima ih mnogo, sa gašenjem fabrike nametnut je problem nabavke rezervnih delova, uz nemogućnost da direktno telefonom dobiju savet od proizvođača. Osim portira i nekoliko zaposlenih koji pripremaju stečaj, u IMT-u danas nema nikoga.
Komentatori prilika na srpskoj ekonomskoj sceni izražavaju sumnju da je Industrija mašina i traktora godinama uništavana namerno, kako bi se na najpovoljniji način oslobodilo građevinsko zemljište, pogodno za druge namene.
Bilo kako bilo, crveni srpski traktor, osim u živote generacija poljoprivrednika, ušao je i u istoriju. Tokom nemilih događaja u leto 1995. godine, na hiljade ljudi ga je iskoristilo kao prevozno sredstvo i u toku hrvatske akcije “Oluja” u izbegličkoj koloni traktora, uspelo da se spase.
Mnogo je u Srbiji firmi koje dele sudbinu IMT-a. Eksperti upozoravaju da će biti uspeh ako se sa liste od 500 državnih preduzeća sa problemima – spase četvrtina. Kakva ćemo sećanja imati na ostale koji zauvek nestanu, ostaje da se vidi.
Foto: Flickr/Luminitsa
