Dobro je što ga nema – grip, zarazna respiratorna bolest koja kod osetljivih kategorija stanovništva može da izazove fatalne posledice, ove zime kao da je iščezao.
„Sezona“ gripa još nije prošla i tek smo na sredini najhladnijeg godišnjeg doba, ali je, sudeći po statističkim podacima, sve manja verovatnoća da će se epidemija gripa pojaviti.
Primera radi, u Sjedinjenim Američkim Državama od kraja septembra do kraja decembra 2019. godine prijavljeno je 65 hiljada potvrđenih slučajeva gripa. U istom periodu prošle, 2020. godine, bilo ih je oko hiljadu, što je 65 puta manje! Razloga je nekoliko, ali je posebno interesantna činjenica da su neki od njih nauci nepoznati.
Vakcinacija protiv sezonskog gripa sigurno je važan uzrok, pošto je protekle jeseni bila obimnija od prethodnih. Još važnije su preventivne mere lične zaštite, na koje smo se svi, postepeno, navikli, kao i zabrana masovnih okupljanja u zatvorenom prostoru.
Zašto smo, onda, tako ranjivi na dejstvo koronavirusa, kad i za njega važe kanali prenosa zajednički svim respitarornim infekcijama? Ono što čini razliku je – vakcinacija, ali i još neke pojave koje tek treba da objasnimo.
Respiratorni sincicijalni virus (RSV) je veoma rasprostranjeni virus, koji kod odojčadi i dece do dve godine izaziva infekcije respiratornih puteva, uključujući zapaljenje pluća. Zanimljivo je da on pravi specijalne “veze” sa virusom gripa – kad se osoba razboli od jednog postaje, u to vreme, imuna na drugi virus. Istraživači pretpostavljaju da se možda dešava slično sa koronavirusom i gripom, pa grip ne može da se širi, što bi tek trebalo da bude predmet ozbiljnih studija.
Za sada, kod nas se događa identična situacija onoj koju smo već videli na južnoj hemisferi – virusa gripa, jednostavno, nema.
Postojanje vakcine protiv jedne i druge bolesti sigurno će doneti još interesantniju sliku naredne godine. Koji će se virus pojaviti i u kom obimu ostaje da se vidi.
Najbolje bi bilo da jedan od njih iščezne.
Ili oba.
