Da li ste čuli za Glassdoor? Ako niste, proverite njihov sajt i videćete mnogo interesantnih informacija koje su korisne i nama u Srbiji. Evo zašto.
Glassdoor je veb portal za nezaposlene i sve one koji traže dodatni posao. Izgleda kao običan sajt namenjen zapošljavanju, ali nije. Na njemu posetioci mogu da napišu svoje ocene i mišljenje o pojedinim poslodavcima, i tako skrenu pažnju potencijalnim novim radnicima koje firme treba da izbegavaju i na šta da obrate pažnju. U odeljku o platama možete pronaći dodatne zanimljive informacije, a Glassdoor redovno proglašava najbolje poslodavce.
Naravno, tu su oglasi sa svim uobičajenim mogućnostima za pretraživanje. Ukucajte “Beograd” ili “Belgrade” i proverite – videćete veoma atraktivne ponude sa mnoštvom podataka i detalja.
Ovoga puta, govorimo o predviđanjima za 2018. godinu. Iako najširoj javnosti podatak ne znači mnogo pošto se preporuke odnose na Sjedinjene Američke Države, interesantno je čuti da je prvi na listi kompanija u kojima u 2018. vredi raditi – Facebook.
Naredne su na listi konsultantske kuće Bain & Company i Boston Consulting, koje su se probile u sam vrh globalne scene, sa kancelarijama širom sveta.
Poznati prema neverovatno dobrom odnosu prema zaposlenima i klimi u kolektivu su i vlasnici lanca restorana brze hrane In-N-Out Burger, koji su, rame uz rame sa velikim Google-om ušli među prvih pet.
Navodimo i sledećih pet – Lululemon, HubSpot, World Wide Technology, St. Jude Children’s Research Hospital i Ultimate Software, koje su zaposleni i bivši radnici hvalili.
Od 100 kompanija u kojima je najbolje raditi najviše ih je u sektoru informacionih tehnologija. Sledi maloprodaja, zatim zdravstvo, pa konsalting, finansije i turizam. One su smeštene u samo nekoliko velikih gradskih centara – najviše ih je u San Francisku, zatim u Bostonu i u Los Anđelesu. Na spisku su još Njujork i Sijetl.
Više od svih konkretnih podataka i imena, značajna je ideja – Glassdoor je nastao pre tačno deset godina, kada je nekoliko suosnivača razradilo slučaj jedne velike firme, u kojoj je izveštaj o ispitivanju zadovoljstva zaposlenih stigao do jednog od njih.
Logično pitanje je bilo – zašto ne dozvoliti javnosti i budućim zaposlenima da ga vide…
I tako je počelo ocenjivanje.
