Odgovor na pitanje kakve će posledice rat u Ukrajini ostaviti na svetsku ekonomiju traže analitičari i finansijski stručnjaci globalnih velesila, ali i manjih država koje su ekonomski zavisne od Rusije po različitim osnovama. U američkom izdanju Blumberg magazina pominju se tri scenarija – optimistički, ako se o tako nečemu uopšte može govoriti, pesimistički i najgori mogući.
Po prvom, snabdevanje naftom i gasom bi ostalo sačuvano, a vojna dejstva obustavljena. Rasta cena energenata, roba i usluga bi bilo, kao i finansijskih restrikcija, ali bi se, slično kao u slučaju pandemije, kriza mogla držati pod kontrolom, uz planove za oporavak. Inflacija za euro-zonu bi bila ne mnogo viša od prognoziranih 2%, oko 3%, a za Ameriku oko 5%.
Pesimistički scenario podrazumeva dugotrajan rat, smanjenje isporuke nafte i gasa iz Rusije, prekid na gasovodu u Ukrajini. Cene energenata u ovom slučaju bi toliko porasle da bi se osetile na najširem planu, inflacija bi dostigla 4% godišnje, nestašica bi ugrozila ekonomije evropskih zemalja.
Sa najgorom opcijom i potpunim prekidom snabdevanja naftom i gasom, čitav svet bi ušao u ozbiljnu recesiju. Ako bi ovo bila neka vrsta odgovora na isključenje Rusije iz svift sistema, situacija se čini realnom. Rusija može, jednostavno, da svoje isporuke preusmeri na istok umesto u Evropu. Takav ishod evropske zemlje nisu nikada razmatrale u svojim simulacijama kriza i upravljanja njima. Evropa u udelu od oko 40% zavisi od ruskog gasa, a najdrastičniji scenario koji je pre rata u Ukrajini razmatran je gubljenje količina u iznosu od 10%. Potpuni prestanak snabdevanja značio bi haos u brojnim sektorima koji bi na duži rok zaustavili rast. Ekonomska moć država bi slabila u celini. Za građane, sve to donosi nezaposlenost, veliki rast cena svih roba i usluga, nesigurnost i, ukratko, teške životne uslove na koje nisu računali.
