Subvencije strancima gase domaće firme

Privrednici u Srbiji ocenili su da bi im bolji status nego do sada u odnosu na strane investitore pri dodeli subvencija dobrodošao, ali i da bi bolje rešenje za podsticaj proizvodnje bilo smanjenje poreza i doprinosa, pre svega na zarade zaposlenih.

“Vreme je da se subvencijama podrže i domaći investitori jer je postignut efekat sa subvencijama stranim ulagačima pošto je zaposlen jedan broj nezaposlenih i povećane su plate, ali mislim da bi za privredni razvoj bolje bilo da se smanje porezi i doprinosi na zarade i drugi porezi”, rekao je suvlasnik kompanije Industrija mesa “Matijević” Zoran Matijević.On je, povodom najave premijerke Srbije Ane Brnabić, nakon zatvaranja italijanske fabrike obuće Geoks u Vranju, da je došlo vreme da se jačaju i domaći investitori, rekao da država treba da smanji opterećenje na privredu, umesto što se bavi biranjem projekata koje će finansijski da podrži jer bi to u boljim privrednim uslovima investitori kvalitetnije radili.

Matijević je rekao da do sada nije tražio subvencije jer nije imao projekte, a da ih sada ima i da bi dobrodošle i domaćim ulagačima koji su zanemareni i dobili su, prema dostupnim podacima, 15 odsto od ukupne sume što je “zanemarljivo”.

Država, prema njegovim rečima, treba da da prednost domaćim investitorima.

Domaći investitori su, kako je rekao, bolji, a da je dokaz za to rovinjska fabrika duvana koja je bila u domaćem vlasništvu i značajno pomogla lokalnu zajednicu, za razliku od stranih fabrika duvana u Srbiji.

“Mislim da bi bilo dobro, na primer da država posle propasti projekta sa nemačkom industrijom mesa ‘Tenis’ ponudi uslove, koje je bila obećala tom investitoru, nekolicini domaćih odgajivača svinja i da se, umesto kukuruza izvoze gotovi mesni proizvodi”, rekao je Matijević.

Direktor Unije poslodavaca Srbije Srdjan Drobnjaković rekao je da je država stranim investitorima na startu davala subvencije za zapošljavanje, ustupala zemljište, gradila infrastrukturu, a pri tome nije obezbedjivala investiciju i kada raskinu ugovor, kao Geoks, radnici odlaze na biro, a ponekad državi ostanu i dugovi.

“Strane firme su imale prioritet pri dodeli subvencija i u trci na 100 metara dobijale su prednost u startu od najmanje 30 metara u odnosu na domaće. Strancima je dat veliki novac za otvaranje radnih mesta, beneficirane cene za poslovni prostor, razne pogodnosti za korišćenje zemljišta, gradili su im infrastrukturu”, rekao je Drobnjaković.

Vlasnik fabrike tekstila koji je želeo da ostane anoniman rekao je da za 31 godinu rada nikada nije dobio neki podsticaj, osim što mu je pre deset godina kada je država strancima davala po 6.000 evra za jedno radno mesto, njemu ponudjeno 85.000 dinara što ga je uvredilo i odbio je.

“To je bila nekorektna ponuda i ne mogu da razumem takvu pogubnu politiku davanja novca inostranim investitorima uz još mnogo drugih posledica takvih odluka”, rekao je vlasnik te industrije.

Dodao je da je nekada zapošljavao više od 200 radnika i da je dolaskom stranih kompanija počeo da smanjuje broj zaposlenih jer oni odlaze u te novootvorene firme, pa danas ima 130 i posluje sa velikim problemima koji nagoveštavaju zatvaranje.

“Kad država finansira radna mesta strancu on nema trošak za njihove plate i može da ih podigne više nego što su u domaćim firmama i radnici odlaze. Tako jedna strana kompanija uništi na desetine malih u bilo kom sektoru industrije. Geoks u Vranju je uništio postojeću fabriku obuće, trgovinska kuća Ikea kojoj je data pomoć na više načina, medju kojim je i izgradnja infrastrukture, ‘zatvorila’ je mnogo malih trgovina”, rekao je vlasnik te tekstilne fabrike.

Njegovi konkurenti, kako je rekao, nemaju trošak zarada za zaposlene po nekoliko godina jer to država Srbija nadoknadi subvencijama za radno mesto.

“Država našim parama iz budžeta plaća deo troškova poslovanja našim konkurentima i to je nenormalna politika”, ocenio je taj domaći privrednik.

Izvor: Beta

Tekstovi na sličnu temu

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *