Noćna ekonomija u gradovima raste toliko da je u Velikoj Britaniji peta po redu grana privrede – udeo u broju zaposlenih radnika je najmanje 8%, a godišnji prihodi dostižu čak 66 milijardi funti.
Ljudi koji rade noću agažovani su u različitim službama, sektorima, delatnostima. Vatrogasci, policajci, novinari, vozači, medicinski radnici… su na dežurstvima ili u noćnim smenama. Na poslu su i finansijski stručnjaci, koji zbog partnera iz drugih vremenskih zona moraju da usklade svoje radno vreme. Najzad, tu su i oni koji rade u “tradicionalnoj” noćnoj ekonomiji – u barovima, klubovima i ostalim mestima za zabavu, kao i u restoranima i hotelima otvorenim u kasnim noćnim i ranim jutarnjim satima.
Istraživanja u Velikoj Britaniji pokazuju da je stopa rasta noćne veća od stope rasta “dnevne” ekonomije.
Trend je prisutan i u svetskim razmerama. Njujork je, na primer, zbog rastućeg značaja noćnih zbivanja postavio pre godinu dana prvog “noćnog gradonačelnika”, preciznije, gradonačelnicu, čiji je zadatak da brine o gradu tokom noćnih sati.
Omogućavanje daljeg rasta noćne ekonomije u svetu ima pristalice, ali i protivnike. Oni upozoravaju da noć ne donosi samo prihode. Poznato je da je broj kriminalnih aktivnosti, posebno krađa, veći tokom noći. Veliki broj otvorenih barova znači i povećano konzumiranje alkohola, i niz problematičnih događaja povezanih sa tim – od saobraćajnih nesreća do nanošenja štete imovini drugih.
Ključno rešenje je, kako se čini, planiranje noćnog života grada, uz specifičan menadžment i politike.
Noćna ekonomija, posebno ona klasična, dobar je način da se poveća atraktivnost grada, kulturna i turistička ponuda, da se zaposle ljudi… Investiranje u ovu granu je važno, kako bi sve bilo na visokom nivou.
Noćni život grada mora se organizovati i voditi uz konsultaciju sa građanima i poštujući njihove potrebe i predloge. Potrebno je da sve noćne službe i činioci noćnog života sarađuju, i budu jedni drugima na raspolaganju.
