Mobilni bez garancije

Preko 50% mobilnih telefona prodatih u Srbiji nema garanciju proizvođača jer su u pitanju uređaji namenjeni za druga tržišta koji su u Srbiju dospeli sivim kanalima. i zato nemaju garanciju proizvođača. Kupci po pravilu to saznaju tek kad se njihov telefon pokvari, a ovlašćeni serviseri odbiju da ih poprave iako su i dalje u garantom periodu. 

Maja Radojković Tatić i Miloš Popović su kupili originalne LG i Samsnug telefone u dve različite prodavnice na prestižnim lokacijama u Beogradu. Kada je došlo do kvara, radnici u ovlašćenim servisima su odbili da poprave njihove telefone, iako nisu sporili da su originalni i da su još u garantom roku. Maja je iz Mobis Electronic-a, koji je ovlašćeni servis za LG telefone, dobila neočekivan odgovor.

“Garancija ne može biti prihvaćena zato što telefon nije za naše tržište i dali su mi ponudu da mogu da zamenim matičnu ploču ali po ceni koja je veća od samog telefona.”

Miloš je od ovlašćenog servisa za Samsung telefone saznao da je njegov mobilni namenjen za tržište Ujedinjenih Arapskih Emirata i da zato ne mogu da ga servisiraju. Nakon popravke telefona u prodavnici u kojoj je ga je i kupio, staklo je počelo da se odvaja, pa je na pitanje u koji servis šalju telefone, od vlasnika dobio neočekivan odgovor.

“On mi je rekao da ne može da mi da informaciju koji je to servis u pitanju. On mi je tada rekao da mogu da ostavim telefon i za 20 dana kad se vrati čovek ili dečko, kako je rekao, sa godišnjeg odmora da će on to zalepiti, jer on se bavi time, a do sad je navodno lepio neko ko nije stručan za to.”, ističe Miloš.

Predstavnici Samsunga nisu odgovorili na naše pitanje zašto ne popravljaju njihove originalne proizvode koji su i dalje pod proizvođačkom garancijom. Iz LG-ja su, sa druge strane, bili znatno otvoreniji. Prvo su nam rekli da je telefon koji je Maja kupila takođe namenjen za tržište Emirata, a zatim su istakli da:

“Uredjaj nije uvezen od strane naših distributera, vec nekim drugim kanalima. Da je telefon uvezen putem naših distributera, odobrili bismo zamenu uredjaja. U ovom slučaju to nije moguće, s obzirom na to da navedeni uredjaj nije za tržiste Srbije i kada bi se išlo na zamenu, ko bi snosio trošak?”

Maju su iz ovlašćenog servisa uputili u prodavnicu Top Zona u kojoj je i kupila telefon. Tamo su joj rekli da:

“Ta firma više ne postoji da je pod stečajem, da je na tom mestu sada druga firma i da praktično moja garancija ne važi.”, objašnjava Maja. 

Na sajtu APR-a smo proverili da li Top Zo-Na i dalje postoji. Ispostavilo se da je ta preduzetnička radnja jednom zatvorena, ali je ubrzo opet otvorena i vlasnik je isti. Po podacima APR-a, Top Zo-na i dalje postoji i radi u Balkanskoj ulici. Nadležni iz LG-ja kažu da su Majin i Milošev problem prilično ilustrativni i da potrošači treba dobro da razmisle pre nego što:

“…kupe uredjaj čija je cena znatno niža od maloprodajnih cena u lancima poput Handy-ja, Com Trade Shop-a, Tehnomanije itd. Potrošači koji kupuju znatno jeftinije uređaje znaju da oni nisu legalno uvezeni.”

Maja i Miloš poriču da su znali da kupuju uređaje koji su nelegalno uvezeni.

Da je tokom prethodnih 12 godina svaki drugi telefon prodat u Srbiji uvezen na čudan način, može se lako zaključiti analizom podataka državnih institucija. Po podacima RATELA u Srbiji je tokom prethodnih 12 godina u proseku bilo više od 9.000.000 aktivnih SIM kartica tj. brojeva mobilnih telefona (9.094.447 u 2017.). Od toga se oko dva miliona SIM kartica koristi u telefonima koji imaju dve kartice ili u uređajima za pristup internetu. Ovo znači da se u Srbiji koristi oko 7.000.000 mobilnih telefona. Prosečni korisnik, menja svoj mobilni telefon bar na tri i po godine, što znači da godišnje uvozimo oko dva miliona telefona.

Problem je samo što podaci Carine i Statističkog zavoda pokazuju da smo tokom prethodnih 12 godina prosečno uvozili oko 950.000 telefona. Preko milion i po telefona u Srbiju stigne nekim čudnim putevima.

Posledice toga snose kupci. Maja kaže da ona nije iznenađena pa ni razočarana kad je čula da naša država toleriše nelegalni  uvoz. Nju je neko drugi više razočarao.

“Više me je svakako razočarala LG kompanija, jer već godinama unazad koristim i kupujem njihove uređaje, nekako su mi bliski, pokazali su se sasvim ok i više sam od njih očekivala da stanu iza svog proizvoda i iza svog imena, uostalom jer ja sam ga kupila zato što je LG, a ne zato što sam ga kupila u Top Zoni ili kojoj već prodavnici.”, ističe Maja. 

Samsung i LG su u ovoj priči profitirali. Zaradili su novac od prodaje uređaja, a kroz ograničavanje garancije na određeni broj zemalja izbegavaju troškove popravke. Isto radi i većina drugih proizvođača. U celoj priči nije samo jasno zašto naša država prihvata da gubi oko 20 miliona evra godišnje na ime poreskih i drugih prihoda koje bi ostvarila da se svi mobilni uređaji prodaju legalno.

Dok država ne zaštiti sebe ali i potrošače, kupci koji žele da je njihov telefon pokriven proizvođačkom garancijom treba da ih kupuju tamo gde je nažalost i najskuplje, kod operatora mobilne telefonije.

Kupci koji žele da uštede mogu da kupe telefone u Mađarskoj ili Rumuniji.

Izvor: Potrošački savetnik, maj 2018.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *