Istina o 10.000 koraka dnevno

Verovatno ste i sami, vođeni informacijama o pozitivnom uticaju kretanja na zdravlje, pokušali da instalirate i koristite aplikaciju koja broji korake uz pomoć vašeg telefona. Podrazumevana vrednost, koju često pominju i zagovornici najjednostavnijeg vida rekreacije, je – deset hiljada koraka dnevno.

Šta to tačno znači i da li iza ovog standarda stoje naučnici, proveravali su novinari BBC-ja. Oni donose i zanimljivu priču o nastanku broja 10.000 (koraka), odnosno vremenu kad se on prvi put pojavio.

Podsticaj je, čini se, bila marketing kampanja za prvi pedometar, pušten u prodaju pred Olimpijadu u Tokiju 1964. godine, koji je nosio naziv “hiljadu-koraka-metar”. Uređaj je zabeležio ogroman uspeh, a nekako uz to je prihvaćeno da će deset hiljada koraka dnevno biti poželjno, i za zdravlje dovoljno.

Ozbiljnija istraživanja na ovu temu godinama nisu rađena. Zatim su izvesne studije pokazale da su dugovečnije osobe koje pređu 10 hiljada koraka dnevno, od onih koje se kreću duplo manje, odnosno u proseku prepešače samo pet hiljada koraka.

Uz napomenu da su istraživanja ove vrste dugotrajna i komplikovana, kao i sva ona u kojima se meri preživljavanje (potrebno je sačekati doba prirodnog ili ranog umiranja), do izvesnih preciznijih podataka se ipak došlo. Jedan od najvažnijih, bez ulaženja u detalje, glasi da pravilo “što više to bolje” važi samo do izvesne granice.

Konkretno, neophodno je praviti više od četiri hiljade koraka dnevno i, ako je moguće, još više, ali samo do 7500 koraka, kad se postiže plato. Svako dalje povećanje ne doprinosi bitno dugovečnosti.

Ovakva i slična istraživanja izazivaju brojne nedoumice i pitanja – kojim tempom treba hodati i gde, da li se rezultati postižu samo kod zdravih, koliko neko treba da forsira hodanje ako je bolestan… Psihološki faktori su, takođe, važni. Cilj koji ne može da se ostvari svakodnevno (posebno onaj daleki od 10 hiljada koraka dnevno) dovodi do stalne frustracije i odustajanja.

Ako želite da izmenite navike i postanete aktivni, dakle, savet je da zaboravite na broj 10.000. Da lični cilj postavite mnogo niže i postepeno ga povećavate. U šetnji je, i to treba naglasiti,  najvažnije uživanje. Ona ne treba da se doživi kao još jedna obaveza i posao, nego kao zdrava aktivnost koju treba redovno, sa ili bez brojača koraka, upražnjavati.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *