Šta nudi neuromarketing

Neuromarketing je novi način ispitivanja ponašanja potrošača koji, iako još uvek samo sporadično korišćen, u budućnosti može da igra ulogu u marketing strategiji i praksi.

Ukratko – neuromarketing nudi, u poređenju sa klasičnim metodama, pravo čudo – mogućnost da se potrošačima “čitaju misli”, odnosno objektivno meri reakcija mozga na određene proizvode i usluge.

Neuromarketing, realno, osim primenjenih instrumenata, ne donosi suštinske novine. Decenijama unazad oglašivači, stručnjaci za razvoj proizvoda i marketari koriste znanja iz socijalne psihologije kako bi uticali na kupce. Poznavanje osnova ljudskog ponašanja i reakcija na kampanje, proizvode, dizajn rešenja… donelo je i donosi ogromne profite velikim korporacijama. Sa razvojem tehnologije, međutim, pojavila se želja da se ide dalje i dobiju još preciznije informacije.mozak

Neuromarketing je disciplina koja pokušava da razume, putem merenja aktivnosti u mozgu, emocije koje marketing poruka izaziva kod potencijalnih kupaca. A emocije su, kako nam je poznato, okidač za dobar broj kupovina, uključujući one “impulsivne”, prilikom kojih smo spremni da odreagujemo odmah i potrošimo više.

Suština metode je ispitivanje moždane aktivnosti elektroencefalografom (EEG) – aparatom koji je veoma jednostavno meri. Dokazano je da, kada se čovek izloži nekom stimulusu, kao što je reklama, ili proizvod, na primer, impuls veoma brzo stiže do kore velikog mozga i posle oko pola sekunde izaziva reakciju. Upravo u toj pauzi od pola sekunde, dostupnoj merenju, događa se kratak proces izvan kontrole svesti, dakle u nesvesnom, koji određuje emocije vezane za proizvod.

Saznanja o emocijama, ovako izmerenim, koriste se dalje u marketingu. Smisao neuromarketinga je, dakle, da se što više smanji lutanje marketara i broj neuspešnih pokušaja, odnosno da se mnogo brže, i sa manje uloženih sredstava, potencijalno popularni proizvodi odvoje od onih drugih.

Neuromarketnig, za i protiv

Neki teoretičari spremni su da neuromarketing nazovu manipulacijom. Pronalazeći način da se, na nivou nesvesnog, utiče na ponašanje potrošača, ljudima se oduzima sloboda volje i izbora.

Drugi tvrde da u neuromarketingu nema ničeg lošeg. On samo skraćuje put metoda koje su već u upotrebi. Mozak ljudi je sličan, pa je dovoljno EEG testiranje veoma malog uzorka, oko dvadesetak osoba, kako bi se otkrila reakcija potrošača na proizvode. Izvesne razlike postoje, na primer, u odgovorima muškaraca i žena, dece i starih ljudi… a da njih nema rezultati bi mogli da se dobiju i ispitivanjem samo jednog čoveka.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *