Vlasnici stanova spremni su da se pohvale kako u odnosu na vlasnike kuća imaju manje briga. Izdaci vezani za popravke fasade, krova, oluka… njih kao da ne dotiču. Ne bi trebalo, međutim, da bude tako i održavanje zajedničkih prostorija u zgradama, posebno onim velikim, kad-tad dođe na dnevni red porodičnog budžeta.
Upravnici zgrada problem, takođe, obično ne sagledavaju dovoljno ozbiljno. Oni prikupljaju sredstva i vode računa o redovnom održavanju zgrade. Uvek je za sitne popravke zadužen dobar hausmajstor, tu su, zatim, čistačice i serviser lifta koje angažuje upravnik. Na veće investicije niko ne računa. Kao ni na eventualne posledice vanrednih događaja.
Osiguranje zajedničkih prostorija u zgradi je dobro rešenje, koje je pre nekoliko godina predloženo kao obavezno, a zatim je predlog odbijen. Upravnik zgrade može, ali ne mora, po odluci skupštine stanara da zaključi ugovor sa nekom osiguravajućom kućom. Rizici od kojih se osiguravaju zajedničke prostorije su obično požar, zemljotres, pucanje instalacija, izliv vode, lom stakla, šteta koja se nanosi trećem licu, na primer zbog pada dela fasade…
Ovo bi, naravno, značilo dodatne mesečne izdatke za svako domaćinstvo, ali ako se navedeni događaj desi troškovi za popravke u neosiguranoj zgradi mogu da budu izuzetno veliki.
Pitanje efikasnog rada skupštine stanara i razgovor sa upravnikom zgrade trebalo bi, zbog svega navedenog, da bude jedna od vaših obaveza ako kupujete stan. Ozbiljnost organizovanja i usklađenost sa vašim očekivanjima su informacije koje je dobro imati.
U Srbiji su prisutne različite prakse. U nekim zgradama skupštine stanara samo formalno postoje, upravnik je obično neko od stanara, i obavljaju se isključivo neodložni poslovi. Postoje i drugačiji primeri, gde skupštine zaista odlučuju, zajedničke prostorije su osigurane, istaknut je spisak stanara, a prava i obaveze su unapred poznate – od čišćenja snega i odnošenja kabastog otpada, do pomoći domaćinstvima koja za to imaju potrebu.
