Dan kad su pali Facebook i Instagram

Svetski mediji se slažu da su dve društvene mreže u sredu 13. marta pretrpele najozbiljniji prekid ikada – problemi su trajali, prosečno, više od 14 sati, a prijavljvali su ih korisnici iz svih krajeva sveta.

Zvaničnog objašnjenja još uvek nema.

Poslednji put kad se desilo nešto slično, u 2008. godini, okolnosti su bile značajno drugačije – umesto tadašnjih 150 miliona naloga na Facebook-u, danas u proseku 2,3 milijarde osoba za različite potrebe koristi ovu mrežu.

Jedina informacija koja se tiče tehničkih uzroka za sada je demanti iz kompanije, koji je usledio posle glasina da je u pitanju DDoS – u Facebook-u tvrde da problemi nisu rezultat  Distributed Denial of Service sajber napada.

Ukoliko niste bili lično pogođeni, u šta sumnjamo, da podsetimo šta se juče dešavalo.

Najpre su nalozi na Facebook-u “izgledali normalno”, ali korisnici nisu mogli da postave post. Zatim ni na Instagramu nije mogla da se postavi objava, ni da se ponovo učita fid. Facebook Messenger i WhatsApp nisu se učitavali na desktop računarima, a na mobilnim uređajima su pokazivali samo povremene ispade.  Bio je pogođen i Facebook Workplace, koji koriste velike organizacije za internu komunikaciju članova svojih timova.

Za razliku od privatnih korisnika, iznerviranih zbog osujećenja ličnih planova, problemi koje su imali poslovni korisnici bili su ozbiljniji. Pojedine firme zaista su zabeležile gubitke, pošto poslovi na ovim, široko korišćenim, platformama nisu mogli da budu realizovani.  Facebook je, sigurno, pretrpeo najveću štetu, o čijim razmerama možemo samo da nagađamo. Iz kompanije najavljuju da analiziraju mogućnost kompenzacije za oglašivače koji su za 13. mart uplatili advertajzing objave.

U Aziji i Evropi, prekidi u funkcionisanju Facebook-a i Instagrama su se preneli i na naredni radni dan.

Na kraju ovog iskustva, vredi izvući i zaključke.

Bilo bi dobro da kompanije i druge organizacije analiziraju koliko njihovo poslovanje zavisi od usluga Facebook-a, koji ima gotovo monopolski položaj u sektoru društvenih mreža. A pojedinci bi trebalo da ubuduće, pre nego što okrive svoj računar ili telefon, provere na internetu da li sličan problem prijavljuju milioni ljudi širom sveta.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *