Za tri meseca jedinstvene radne dozvole

Pripreme za izdavanje jedinstvenih radnih dozvola u okviru inicijative Otvoreni Balkan, za građane Srbije, Severne Makedonije i Albanije, biće prema obećanjima vlada tri zemlje završene u prvom kvartalu ove godine, izjavio je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.
Istakao je, u izjavi za Tanjug, da je potpisivanje šest sporazuma na samitu u Tirani u decembru učinilo Otvoreni Balkan živim.

Čadež kaže da se na terenu već primenjuju pojedini dogovori u okviru inicijative “Otvoreni Balkan”, kao što je usklađivanje radnih vremena svih službi na graničnim prelazima, uključujući i veterinarske i fitosanitarne, koje sada rade u režimu 24/7.

Naglašava da je usklađivanje radnih vremena graničnih službi od velike pomoći privrednicima Srbije, Albanije i Severne Makedonije i da sada mogu međusobno brže i lakše da uvoze i izvoze robu.

“Takođe, nadležne veterinarske i fitosanitarne službe usaglasile su se da jedna drugoj priznaju dokumentaciju, što znači da više nema i neće biti čekanja na granicama zbog uzorkovanja robe životinjskog i biljnog porekla. Izuzetak su rizični proizvodi, što je manje od sedam odsto ukupne robe koju razmenjuju tri zemalje”, ukazao je Čadež.

To je, kaže, velika promena za privredu, jer su dosadašnje procedure, zadržavale kamione na graničnim prelazima.

Čadež podseća da su se tri zemlje u Tirani, između ostalog, obavezale i na uvođenje jedinstvene radne dozvole.

Smatra da je to “revolucionaran potez”, koji bi trebalo da zaživi na terenu u prvom kvartalu 2022. godine, dakle, do kraja marta.

“Na taj rok su se vlade obavezale, a sledi ratifikacija sporazuma u parlamentima sve tri zemlje. Lideri i vlade su potvrdili da to može da se završi u najavljenom roku, kako bi građani, već posle prvog kvartala, mogli da se na najjednostavniji način registruju i rade u druge dve zemlje Otvorenog Balkana”, naveo je Čadež.

Ukazao je da sve tri zemlje imaju problem sa nedostatkom radne snage u različitim sektorima, Srbija na primer u građevinskoj industriji, a Albanija, recimo, u oblasti turizma.

“Zašto ne bi studenti iz Beograda, Novog Sada i ostalih delova Srbije preko leta radili na albanskoj obali ili njihovi građevinski radnici, inženjeri, električari, dolazili da rade kod nas?”, zapitao je Čadež.

Do kraja marta, dodao je, počeće da se izdaje i Open Balkan ID broj, koji je u funkciji primene jedinstvene radne dozvole. To će, objašnjava građanima omogućiti da se lakše registruju, da od eUprave u svojoj zemlji dobiju eID broj i s tim brojem se prijave za dobijanje radne dozvole u drugoj zemlji Otvorenog Balkana.

Roba preko granice posebnom trakom, bez zadržavanja

Čadež je dodao i da će, nakon potpisivanja sporazuma u Tirani, sve tri zemlje kompanijama priznavati status “autorizovani ekonomski operater” (AEOS) stečen u matičnoj državi. On podrazumeva da su ispunile sve domaće i međunarodne standarde da carinjenje i neophodne kontrole obave kod kuće, u svojim magacinama, a da dokumentaciju graničnoj službi dostave elektronski.

Time su se, objasnio je Čadež, stekli uslovi da takve kompanije prelaze granice bez zadržavanja. Ne samo zato što sada sve tri zemlje imaju međusobno potpisane sporazume o priznavanju AEOS statusa, već i zbog toga što su se obavezale da uspostave dodatne trake na graničnim prelazima za kamione tih kompanija.

“Očekujemo da to bude u prvoj polovini 2022. godine. Da se ne bi čekalo na završetak građevinskih radova, predložili smo i mislim da će to biti prihvaćeno odmah posle praznika, da jedna od postojećih traka bude obeležena za autorizovane ekonomske operatere. Njome bi prvo prolazili kamioni kompanija sa tim statusom, a kada njih nema i roba drugih kompanija”, najavio je Čadež.

Izvor: Novi Pazar TV / Tanjug

Tekstovi na sličnu temu
Šta nam donosi Open Balkan

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *