Prosečni broj radnih sati u nedelji u značajnoj meri varira od zemlje do zemlje u Evropi, a najnoviji podaci Evrostata pokazuju da je Srbija po tome pri vrhu liste, iza Crne Gore i Turske. U prošloj godini zaposleni u Turskoj su u proseku radili 42,9 sati nedeljno, u Crnoj Gori 42,8 sati, dok su u Srbiji radili nedeljno 42,3 sata.
Sindikati i poslodavci na različite načine tumače ove podatke. Prvi ističu da u javnom sektoru “nema probijanja radnih sati” osim u izolovanim slučajevima i da to što se radi duže od zakonom regulisanog radnog vremena od 40 sati nedeljno samo pokazuje da poslodavci u privatnom sektoru krše Zakona o radu. Drugi navode da ima više faktora koji utiču na to što se u Srbiji radi duže od onoga što je propisani, ali tvrde i da je u slučaju prekovremenog rada koji je evidentiran, to i dodatno plaćeno.
Po Zakonu o radu, u Srbiji radna nedelja traje 40 sati, a to vreme može da se raspodeli na pet ili šest dana. Stručnjaci za radno pravo napominju da su mnoge zemlje napustile radnu nedelju sa toliko sati, s obzirom na razvoj tehnologije, i zbog boljeg balansiranja između poslovnih i privatnih obaveza. Kada je reč o Srbiji, ukazuju i da je prosečan radni sat povezan sa zaradom i da, ako bi se smanjilo trajanje radne nedelje, to bi uticalo i na plate.
U čemu je paradoks?
Zoran Mihajlović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije rekao je da podaci Evrostata o radnim satima pokazuju da se u Turskoj, Crnoj Gori i Srbiji radi duže od zakonom regulisanog radnog vremena od 40 sati, ali da se to ne odražava na plate.
“Mislim da tu ima vrlo malo prekovremenog rada, peraspodele radnih sati, a da se uglavnom radi o tome da poslodavci krše Zakon o radu i to je činjenica”, rekao je Mihajlović za Euronews Srbija. Da je reč o prekovremenom radu, navodi Mihajlović, onda bi i zarade bile veće. “Imamo sve paradokse, najmanja je plata, a najveći prosek rada. Nema od tog velikog rada bar u ove tri zemlje, neke velike koristi za radnike”, rekao je Mihajlović.
Da li se isplaćuje prekovremeni rad?
Zoran Mihajlović navodi da bi Inspekcija rada morala da kontroliše rad poslodavca i da bi trebalo da po prijavi interveniše svuda gde se ne plaća prekovremeni rad. On je rekao da za razliku od javnog sektora gde je regulisan i rad na praznike i vikendom, i gde radnici za prekovremni rad dobijaju naknadu koju vide kroz platu, u privatnom sektoru ima velikih kršenja prava radnika, koji rade duže od onoga što je propisano, naročito kod “tzv. stranih investicija” gde im se prekovremeni rad nikada ne plati.
“Oni to što rade vrlo malo osete kroz platu. Pogotovo ove kineske, koreanske, indijske firme koje su tu kod nas drastično krše Zakon o radu i tu ima mnogo probijanja radnih sati. I u sektoru građevinarstva i u sektoru ugostiteljstva i usluga ima drastičnog kršenja prava radnika, odnosno probijanja tih sati, radi se sigurno i po 50 ili više od 50 sati tokom nedelje”, rekao je Mihajlović.
Budimčević ipak ističe da prekovremeni rad ne može da bude pravilo i da se on uvodi samo u izuzetnim slučejvima kada poslodavac mora da organizuje posao koji treba da se uradi, na primer, kada stigne neka roba koja ne može da čeka istovar, a radnici imaju pravo na uvećanje 26 odsto za svaki prekovremeni sat.
Koliko sati nedeljno se radi u Evropi?
Novi podaci Evrostata pokazuju da prosečno radno vreme širom Evrope uveliko varira od zemlje do zemlje. Obrasci rada se menjaju poslednjih godina, stope rada od kuće porasle su u EU tokom pandemije COVID-19, a neke kompanije sada pružaju fleksibilnije opcije za rad na daljinu.
Četvorodnevne nedelje sa istim opterećenjem takođe su bile na probi u nekoliko zemalja. U 2022. godini, zaposleni ljudi u EU starosti od 20-64 godine radili su u proseku 36,2 sata nedeljno. Ovo je 24 minuta manje od cifara pre pandemije iz 2019. godine. U 2022, prosečan broj stvarnih sedmičnih radnih sati na glavnom poslu u EU kretao se od 32,4 sata u Holandiji do 39,7 sati u Grčkoj i Rumuniji. Ovo uključuje i radnike sa punim i nepunim radnim vremenom u dobi od 20-64 godine.
Ljudi u balkanskim zemljama rade najduže nedelje, a kada se uporede evropske zemlje za koje su ove informacije dostupne, Turska je imala najduže radne nedelje od 42,9 sati u 2020. godini. Iza Turske slede Crna Gora (42,8 sati, podaci iz 2020.) i Srbija (42,3 sata). To su zemlje sa prosečnim radnim nedeljama dužim od 40 sati. Nakon Grčke i Rumunije slede Poljska (39,5 sati), Bugarska (39,2 sata) i Severna Makedonija (39 sati). Na listi zemalja sa najkraćim prosečnim radnim nedeljama 2022. godine, jesu Holandiju (32,4 sata), Austrija (33,7 sati), Norveška (34,1 sat) i Danska i Nemačka (obe po 34,6 sati). Velika Britanija (36,4 sata u 2019.) imala je isti broj prosečnih radnih sati kao i EU. Francuska i Italija (obe 36,2 sata) imale su nešto niže brojke od EU.
Ljudi u Španiji radili su 36,5 sati nedeljno, što je samo 6 minuta više od proseka u EU. Nordijske zemalje imale kraće prosečne radne nedelje od proseka EU Razlike u prosečnim radnim nedeljama među zemljama EU variraju u zavisnosti od vrste zaposlenja, odnosno sa punim ili nepunim radnim vremenom.
Za zaposlenje sa punim radnim vremenom, prosečno radno vreme nedeljno se kretalo od 37,4 sata u Finskoj do 41,3 sata u svim zemljama EU 2022. godine.
Kada se uračunaju Evropsko udruženje za slobodnu trgovinu (EFTA) i zemlje kandidati za članstvo u EU, najdužu prosečnu radnu nedelju imala je Turska (46 sati), zatim Srbija (43,5 sati) i Crna Gora i Švajcarska (obe 43,4 sata). Velika Britanija (41 sat, podaci iz 2019.) i Nemačka (39,5 sati) imale su više prosečnih radnih sati od EU (39,3) među radnicima sa punim radnim vremenom, dok su Italija (39,2 sata), Španija (39,1 sat) i Francuska (38,7 sati) imale niže brojke. Za zaposlenje sa nepunim radnim vremenom, prosečna radna nedelja je varirala od 17,8 sati u Portugalu do 27 sati u Rumuniji u svim zemljama EU 2022. Prosek u EU je bio 21,8 sati.
Zaposleni sa skraćenim radnim vremenom radili su 22,8 sati u Francuskoj, 21,4 sata u Nemačkoj i 20,2 sata u Velikoj Britaniji. Turska (17,4 sata) imala je najkraću prosečnu radnu nedelju u ovoj kategoriji.
Izvor: Savez samostalnih sindikata Srbije – sindikat.rs
