Jedemo, pijemo i udišemo plastiku

Današnji Gardijan u upozoravajućem članku piše da svaka osoba, prosečno, godišnje pojede najmanje 50 hiljada mikročestica plastike, a dete oko 40 hiljada. Slična količina se unese i u pluća, udisanjem. Efekti ove pojave još uvek su nedovoljno ispitani i poznati. Plastika, u svakom slučaju, može da oslobodi toksične supstance. One su takve vrste da mogu lako da prodru u tkiva i izazovu reakciju imunog sistema.

Rezultati o kojima se govori objavljeni su u naučnom časopisu “Nauka i tehnologija životne sredine” i koriste podatke 26 prethodno obavljenih istraživanja. U njima su merene količine čestica plastike u ribi, školjkama, šećeru, soli, pivu, vodi i vazduhu u gradovima, a zatim upoređivane sa navikama u ishrani.

Na žalost, očekuje se da su napred navedeni brojevi u realnosti nekoliko puta veći, pošto su ispitivanja kontaminacije rađena na ograničenom broju prehrambenih proizvoda. Treba imati u vidu i da u nekim krajevima sveta unošenje plastičnih čestica raste, sa stalnom upotrebom flaširane vode za piće, na primer.

Zagađenost čitave planete plastičnim materijalima odavno predstavlja nerešiv problem. Delimičnom razgradnjom plastične ambalaže bačene kao smeće, plastika dospeva svuda. Autori ove i sličnih naučnih studija pronašli su čestice u tlu, vazduhu, rekama i na najdubljim tačkama okeana. Ostaci plastike u vidu mikročestica nalaze se u vodi koja dolazi iz slavina, flaširanoj vodi, u morskim plodovima, pivu… Istraživanja od pre nekoliko meseci pronašla su ih i u ljudskim izlučevinama (fecesu) osoba iz različitih krajeva sveta. Dominiraju polipropilen i polietilen tereftalat (PET) iz čega se lako može zaključiti odakle čestice dolaze.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *