Ne verujete još u efekte globalnih klimatskih promena? Nastupajuće leto i jesen mogu da pokažu da svi treba da budemo zabrinuti, pošto se predviđa da će veliki deo Evrope pogoditi suša.
U odnosu na prethodne godine, suša je već primetna, što se vidi po slivovima nekoliko najvećih reka. Copernicus Emergency Management Service (CEMS), evropska agencija koja se bavi upravljanjem vanrednim stanjima (sušama, poplavama, požarima) na osnovu satelitskog mapiranja, označila je reke Dunav i Po kao najugroženije.
Dunav, kaže se u njihovom izveštaju, druga najduža reka u Evropi koja protiče kroz 19 država, i Po, najduža italijanska reka, ključne su za snabdevanje vodom, navodnjavanje zemljišta, ali i transport i proizvodnju električne energije.
Indeks padavina pokazuje da je mart ekstremno oskudovao padavinama u centralnoj i istočnoj Evropi. Pritoke Dunava imaju ozbiljno nizak vodostaj. Istočne pritoke reke Po bile su blizu minimalnog ekološkog vodostaja, karakterističnog za leto. Nešto bolje stanje je samo na Pirinejskom poluostrvu, koje je je imalo sušnu zimu, pa poljoprivredni stručnjaci predvđaju da prolećne kiše neće u potpunosti popraviti situaciju.
Pored padavina, zabrinjavajući podaci su i oni o udelu istopljenog snega sa Alpa u vodama. U Italijanskim Alpima je za 61% manje udela vode od snega u poređenju sa prosekom u prethodnih 12 godina.
Vreme nam, očigledno, ne ide na ruku, pošto maj nastavlja da obara rekorde u Evropi. U Parizu je temperatura 10. maja bila 27 stepeni, 9 stepeni iznad proseka. Broj šumskih požara u Španiji, Portugalu, Nemačkoj, Francuskoj raste, čemu doprinose visoke temperature, suvo zemljište i vazduh. I oni, povratno, povećavaju temperaturu…
Posledice suše u jednoj sezoni ne završavaju se sa nekoliko nedelja, pa ni meseci kiše. One traju duže i utiču direktno i indirektno na svakodnevni život, posebno kad su udružene sa drugim kriznim događajima, kojima smo svedoci poslednjih godina.
