Nedostatak radne snage ostaje jedan od značajnih izazova za kompanije širom sveta i u 2026. godini. Prema rezultatima globalnog istraživanja ManpowerGroup, 72 % poslodavaca suočava se sa poteškoćama u pronalaženju odgovarajućih kandidata za otvorena radna mesta.
U takvim okolnostima kompanije pokušavaju da pronađu različita rešenja – od dodatnog osposobljavanja postojećih zaposlenih i poboljšanja uslova rada, do fleksibilnijih modela angažovanja, među kojima je i lizing radne snage. Potreba za radnicima postoji u brojnim sektorima, ali se istovremeno menja i profil zaposlenih koje poslodavci traže.
Istraživanje ManpowerGroup obuhvatilo je 39.063 poslodavca iz 41 zemlje, a podaci su prikupljani tokom oktobra 2025. godine. Rezultati ukazuju na to da problem nije samo u nedovoljnom broju kandidata, već i u sve većem raskoraku između veština koje poslodavci traže i onih koje su dostupne na tržištu rada.
Veštačka inteligencija menja potrebe poslodavaca
Jedan od najzanimljivijih rezultata istraživanja odnosi se na veštine povezane sa veštačkom inteligencijom. One su se prvi put našle na samom vrhu liste oblasti u kojima kompanije najteže pronalaze odgovarajuće kandidate.
Razvoj AI modela i aplikacija predstavlja najveći izazov za 20 % ispitanih poslodavaca, dok 19 %n jih teško pronalazi kandidate sa AI pismenošću. Isti procenat kompanija navodi i inženjerske veštine kao oblast u kojoj postoji nedostatak odgovarajućih kadrova.
Pored tehnoloških znanja, poslodavcima su potrebni i radnici iz tradicionalnih oblasti. Prodaja i marketing, proizvodnja, logistika, IT i rad sa podacima takođe se nalaze među veštinama koje je sve teže pronaći.
| Oblast | Udeo poslodavaca koji teško pronalaze kandidate |
| Razvoj AI modela i aplikacija | 20% |
| AI pismenost | 19% |
| Inženjerske veštine | 19% |
| Prodaja i marketing | 18% |
| Proizvodnja | 17% |
| Logistika | 17% |
| Tradicionalne IT veštine | 17% |
| Veštine povezane sa podacima | 17% |
Podaci pokazuju da tehnološki napredak ne smanjuje jednostavno potrebu za zaposlenima, već menja strukturu potražnje. Kompanijama su potrebni ljudi koji mogu da koriste nove tehnologije, ali i zaposleni u oblastima koje predstavljaju osnovu njihovog svakodnevnog poslovanja.
Veće kompanije teže pronalaze odgovarajuće kadrove
Problem nedostatka radne snage nije podjednako izražen kod svih poslodavaca. Istraživanje pokazuje da se sa posebno velikim izazovima suočavaju kompanije koje imaju između 1.000 i 4.999 zaposlenih. Čak 75 % njih navodi da teško pronalazi odgovarajuće kandidate.
Kod kompanija sa manje od 10 zaposlenih taj procenat iznosi 64 %.
Veći sistemi često imaju potrebu za različitim profilima zaposlenih i većim brojem radnika, pa nedostatak određenih kadrova može da utiče na organizaciju rada, rokove i kontinuitet poslovanja. Problem može biti još izraženiji u periodima povećanog obima posla, kada se u kratkom roku javlja potreba za dodatnim brojem zaposlenih.
Kompanije menjaju način na koji dolaze do radnika
Kako bi odgovorile na nedostatak radne snage, kompanije primenjuju različite mere. Prema rezultatima istraživanja, čak 91 % poslodavaca koristi najmanje jednu strategiju za rešavanje ovog problema. Među najčešćim strategijama su:
- 27% – Ulaganje u dodatnu obuku i prekvalifikaciju postojećih zaposlenih
- 20% – Uvođenje fleksibilnog radnog vremena
- 19% – Povećanje zarada radi privlačenja i zadržavanja kadrova
- 18% – Omogućavanje rada na daljinu
Ovakvi podaci pokazuju da se odgovor na nedostatak radne snage sve manje svodi samo na objavljivanje oglasa za posao. Poslodavci pokušavaju da zadrže postojeće radnike, razviju njihove veštine i istovremeno pronađu nove načine za popunjavanje upražnjenih radnih mesta.
Fleksibilno angažovanje posebno važno kada se obim posla menja
Za pojedine delatnosti dodatni izazov predstavlja sezonski ili promenljiv obim posla. Proizvodnja, logistika, trgovina, ugostiteljstvo i građevinarstvo samo su neke od oblasti u kojima se potrebe za radnicima mogu značajno razlikovati od perioda do perioda.
U takvim situacijama lizing radne snage može predstavljati jedan od načina za fleksibilnije organizovanje poslovanja. Ovakav model omogućava kompanijama da angažuju potreban broj radnika u skladu sa trenutnim obimom posla, dok se istovremeno mogu fokusirati na svoje osnovne poslovne aktivnosti.
To je posebno značajno za poslodavce koji imaju potrebu da u kratkom roku obezbede dodatne radnike, ali i za kompanije koje još nisu u mogućnosti da procene da li će povećana potreba za određenim profilom biti dugoročnog karaktera.
Fleksibilniji modeli angažovanja, međutim, ne predstavljaju zamenu za dugoročno planiranje zaposlenih. Oni mogu biti deo šire strategije koja uključuje stalno zapošljavanje, obuku radnika, prekvalifikaciju i unapređenje uslova rada.
Promene na tržištu rada zahtevaju dugoročno planiranje
Rezultati istraživanja za 2026. godinu ukazuju na to da nedostatak radne snage nije samo prolazna poteškoća. Istovremeno se menjaju tehnologije, poslovni modeli i veštine koje se traže od zaposlenih.
Za kompanije to znači da će planiranje radne snage imati sve veći značaj. Pored pronalaženja novih kandidata, potrebno je ulagati u zaposlene koji su već deo kompanije i omogućiti im da razvijaju znanja koja će biti potrebna u budućnosti.
Poseban izazov predstavlja usklađivanje brzih promena u tehnologiji sa potrebama privrede. Dok su AI veštine sve traženije, istovremeno postoji velika potreba za radnicima u proizvodnji, logistici, prodaji i drugim oblastima.
Zbog toga će kompanije u narednom periodu verovatno morati da kombinuju različite načine dolaska do potrebnih kadrova – od razvoja postojećih zaposlenih i klasičnog zapošljavanja do fleksibilnijih modela kao što je lizing radne snage.
Nedostatak radne snage tako postaje pitanje koje prevazilazi samo tržište zapošljavanja. On direktno utiče na sposobnost kompanija da odgovore na potrebe tržišta, održe kontinuitet poslovanja i prilagode se promenama koje donosi nova ekonomija.
