Žene žrtve stereotipa

Žene su u daleko nepovoljnijem položaju od muškaraca pri zapošljavanju, a čak 40 odsto žena je van tržišta rada što je mnogo više nego u Evropskoj uniji, ocenila je danas članica udruženja “Žene na prekretnici” Svetlana Cerović.

Na konferenciji za novinare organizovanoj povodom objavljivanja publikacije “Zatvaranje kruga: položaj žena na tržištu rada na početku i kraju karijere” u saradnji sa UniCredit Bankom, Cerović je kazala da publikacija sadrži uporedne analize položaja na tržištu rada žena starosti i muškaraca starosti 45 godina.


“Kada se nadju na kraju poslovne karijere, zatvara se krug i žene se nalaze ponovo na početku, bez očekivanih uspeha. Žene ove dobi se bore za svoju egzistenciju i budućnost”, rekla je Cerović.

Autorka Publikacije i direktorka programa SeConS-a Marija Babović ocenila je da su “žene na kraju karijere prve na udaru otpuštanja u slučaju tehnološkog viška, restrukturiranja, novih tehnologija i slično”.

“Značajan broj žena nije ostvario pravo na penziju jer su izgubile posao. Ukoliko želimo da pomognemo ženama u ovom životnom dobu moramo da intervenišemo kod mladih žena, da one ne dodju u situaciju da skliznu sa tržišta rada”, rekla je ona.

Publikacija je pokazala da 260.000 žena u dobi 45-64 godina nije ostvarilo pravo na penziju, a 14,6 odsto njih je odustalo od traženja posla zbog bezuspešnih pokušaja da se zaposle.

Babović je istakla i da je “60 odsto mladih žena koje su neaktivne zbog porodice i brige o deci izjavilo da bi počelo da radi ukoliko bi našlo odgovarajući posao”.

“Kod mladih žena primećujemo teškoće na tržištu rada, kada su već zaposlene one su dodatno ugrožene kada osnivaju porodicu i kada postaju majke i to je nešto što ih jako diskriminiše u odnosu na ostale”, kazala je Babović.

Tatjana Prijić iz kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnost rekla je da su “žene na tržištu rada izloženije mobingu i specifičnim vrstama diskriminacije”.

“Vrlo često se postavljaju pitanja kod zasnivanja radnog osnosa koja se odnose na brak i planiranje porodice. Ženama se onemugaćava napredovanje, zato što su koristile bolovanje ili se čak i raskida ugovor o radu”, ukazala je Prijić.

Ona je ocenila i da “Zakon o odredjivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnim službama više pogadja žene jer onemogućava zapošljavanje u onim sektorima u kojima su žene najzastupljenije, poput obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite i uprave”.

“Problem su i tradicionelane podele uloga, stereotipi kojih se pridržavaju i poslodavci, a i radnici. Ono na čemu treba raditi je ukazivanje na ovu negativnu praksu, kako bi se poboljšao položaj žena na tržištu rada”, ocenila je Tatjana Prijić.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *