Višestruka strateška važnost litijuma

(Last Updated On: January 25, 2024)

Da li će se litijum, ipak, iskopavati u Srbiji? Ekološke organizacije pružaju čvrste dokaze da to ne bi trebalo dozvoliti. Rudnik sa brojnim problemima u zaštiti životne sredine, na plodnoj zemlji, u po površini nevelikoj državi, može da nanese trajnu štetu okruženju, sadašnjim i budućim generacijama.

Obrađivati zemlju i proizvoditi hranu u regionu Jadra, u zapadnoj Srbiji, čini se kao logična i sigurna zaloga za budućnost. Ali Rio Tinto je već tu. Neke parcele je velika internacionalna kompanija otkupiai i polaže pravo na njih, a nada se da će uspeti da dobije i druge. Uz dozvole sa najvišeg državnog nivoa, umesto prethodnih, zbog pritiska građana povučenih, dalja istraživanja i iskopavanja moći će da počnu.

Znamo da je litijum strateški važna sirovina za proizvodnju baterija za električna vozila, baterija za skladištenje energije iz obnovljivih izvora, i mnoge druge aplikacije. Njegova oskudica u svetu čini situaciju teškom. Litijuma, jednostavno, nema dovoljno za planirane investicije u budućnosti, ali problem se tu ne završava. 

Najveće svetske rezerve litijuma nalaze se daleko od Evropske unije i zapadnih ekonomija, u zemljama koje svoj litijum ne moraju da prodaju. One mogu da formiraju cenu i upravljaju snabdevanjem na način koji, u najvećem broju slučajeva, nije dostupan uticaju evropskih i američkih vlada, saveza i organizacija. Ove zemlje mogu koristiti svoje resurse litijuma kao monetu za pregovaranje ili strateško sredstvo da bi stekle uticaj ili prednost u odnosu na druge zemlje. One takođe mogu ograničiti svoj izvoz litijuma ili nametnuti visoke carine, kako bi podigli cene i profit. Ovo bi moglo stvoriti situaciju oligopola ili monopola na tržištu litijuma.  

U 2020. godini, 86% litijuma stizalo je na svetska tržišta iz Australije, Čilea, Kine i Argentine. Osim Australije, ostali izvoznici su sporni. Čile je 2019. godine bio suočen sa protestima i nestabilnostima. Situacija je trenutno mirna, ali ne i razrešena na duži rok. Argentina se takođe suočava sa ekonomskim poteškoćama i visokom inflacijom, što bi moglo da ometa dalji razvoj proizvodnje litijuma. Kina je bila umešana u trgovinske sporove i geopolitičke tenzije sa drugim zemljama, što može da utiče na njen izvoz litijuma.

A šta će se dogoditi ako u nekoliko zemalja sa velikim rezervama litijuma ekološke i druge organizacije pokrenu ozbiljnu borbu za prestanak proizvodnje? Poznato je da ekstrakcija i prerada litijuma zahtevaju velike količine vode, energije i hemikalija, koje bi mogle kontaminirati prirodne resurse i ekosisteme ovih zemalja. Iskopavanje litijuma može uticati na život i prava lokalnih zajednica. Ove zajednice se mogu suočiti sa raseljavanjem, sukobima oko zemljišta, zdravstvenim problemima ili kršenjem ljudskih prava. 

Rešenje za sve navedene potencijalne probleme sa zemljama dobavljačima je diverzifikacija snabdevanja, odnosno pritisak da se otpočne sa iskopavanjem litijuma gde god se on nalazi, na što više lokacija, i posebno, po mogućstvu, u Evropi.     

I upravo tu se našla Srbija. Iako se kompanije zainteresovane za iskopavanje zaista trude da proces učine ekološki prihvatljivijim, strogim zakonima regulisanim, rudnik nosi velike rizike. Dešavanja u narednim mesecima sigurno će pokazati na koliki su pritisak vlasnici biznisa spremni, i šta će narod Jadra i Srbije učiniti da njihove planove ospori i onemogući.