Supiranje u doba pandemije

Pre par godina, među poklonicima testiranja novih načina ishrane pojavio se termin souping. Na naš jezik to bi se moglo prevesti kao – “supiranje”, odnosno značajno povećanje udela supe u dnevnim obrocima. Supa je u Srbiji, tradicionalno, jelo za koje se veruje da pomaže i u slučaju bolesti, pa je možda pravo vreme da podsetimo na činjenice vezane za korist “supiranja”.

Preporučeni dnevni unos tečnosti teško se postiže isključivo unošenjem vode. Zato u pomoć pozivamo čajeve, sokove i – supe.   

Supe su lako svarljive, podjednako prijatne u hladnim i toplim danima. Popularne su i među onima koji žele da kontrolišu telesnu težinu. Supa pojedena pre “glavnog jela” povećeva osećaj sitosti, pa se obično konzumira manja količina visokokaloričnog dela obroka.      

Supa se može pojesti (ili popiti) i umesto užine, između obroka, i sigurno je bolje rešenje od grickalica, čak i kad ime identičan broj kalorija. Tečna užina duže obezbeđuje osećaj sitosti. Za razliku od sokova, u kojima su odstranjena vlakna, supa zadržava sve korisne sastojke, obezbeđujući bolje regulisanje nivoa šećera u krvi i energije.

Mnogi korisni biljni začini, koji se preporučuju u toku epidemije bolesti izazvane korona virusom, mogu biti dodati u supe ili čorbe napravljene od mesa ili najrazličitijeg povrća. Stručnjaci uglavnom govore o đumbiru i kurkumi, kao i belom luku, mlevenom bademu, semenkama suncokreta…  Kombinacije su neograničene – od povrća koje vam je dostupno u svežem ili zamrznutom stanju, ili šampinjona, na primer, možete veoma brzo i lako napraviti čorbu ili supu.            

Čorba ili supa mogu vam biti i kompletan obrok, posebno ako ne planirate intenzivnije aktivnosti. U tom slučaju je dobro dodati meso, sir ili tofu, integralne testenine… da biste, uz pomoć zdravih masti i proteina duže bili siti.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *