Slobodna trgovina sa zemljama Evroazijske ekonomske unije

Sudeći prema najavama, u petak 25. oktobra Srbija će potpisati sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama članicama Evroazijske ekonomske unije.

Reakcije srpske javnosti su, uobičajeno, podeljene.

Dok jedni oduševljeno potvrđuju da će to značiti, pod mnogo povoljnijim uslovima, izvoz roba i usluga na ogromno istočno tržište, drugi su zabrinuti. Iako nema direktnih osuda iz zemalja članica Evropske unije, ekonomske olakšice sa jedne, mogle bi da dovedu do komplikacija na drugoj strani. Srbija pregovara o pristupanju EU, a tokom pregovora se očekuje postepeno usklađujivanje ekonomske politike. Ne zaboravimo da sankcije koje je Evropska unija uvela Rusiji, povodom krize sa Ukrajinom, još uvek traju, i da su pre nekoliko meseci pooštrene i produžene.

Za nedovoljno upućene, vredi naglasiti dve stvari.

Prvo, Srbija ne pristupa nikakvoj organizaciji – ona samo dobija povlašćene uslove u trgovini sa delom sveta. I drugo, pojedinačni sporazumi su već na snazi sa pojedinim zemljama Evroazijske ekonomske unije, ali i sa drugim državama, na primer, sa Turskom.

Podsetimo se, ukratko, šta je Evroazijska ekonomska unija i ko je čini.

U definiciji koju sami daju, Evroazijska ekonomska unija je međunarodna organizacija za ekonomske integracije, koja ima pravnu snagu zasnovanu na Sporazumu o Evroazijskoj ekonomskoj uniji. Unutar unije obezbeđen je slobodan promet roba, usluga, kapitala i radne snage za zemlje članice – Rusku federaciju, Belorusiju, Jermeniju, Kazahstan i Kirgistan.

Ideja formiranja saveza sličnog Evropskoj uniji potiče od predsednika Kazahstana Nursultana Nazarbajeva, koji ju je prvi put predstavio pre 25 godina. Precizirao ju je i u život sproveo Vladimir Putin. Prvi ugovor je potpisan u novembru 2011. godine i na snagu je stupio 1. januara 2012. posle čega su usledili brojni međusobni sporazumi koji su ojačali organizaciju. Tri godine kasnije uspostavljena je jedinstvena carinska teritorija.

Evroazijska ekonomska unija se prostire na 14% ukupnog svetskog tla, odnosno na više od 20 miliona kvadratnih kilometara.

Unija broji više od 183 miliona stanovnika, od čega je 94, 3 miliona radno aktivnih. Stopa nezaposlenosti je 5,4%, što je niže od svetskog proseka i proseka u Evropskoj uniji.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *