Neprijavljeni rad najveći u Crnoj Gori

Udeo neformalne zaposlenosti, odnosno neprijavljenog rada u regionu kreće se od 18,1 posto u Severnoj Makedoniji do 33 posto u Crnoj Gori, saopštio je u Sarajevu Nand Šani, vodja tima Platforme za zapošljavanje i socijalna pitanja Veća za regionalnu saradnju (RCC).

Borba protiv ove široko rasprostranjene pojave bila je glavna tema radionica koje je ovaj projekat u proteklom periodu organizovao širom Zapadnog Balkana. Evropska komisija (EK) i druge medjunarodne i domaće agencije (OECD, ILO, itd.) prepoznale su neformalnu ekonomiju i zaposlenost kao jednu od najvećih prepreka ekonomskog prosperiteta u regionu.

Platforma Veća za regionalnu saradnju za zapošljavanje i socijalna pitanja je za svaku od ekonomija Zapadnog Balkana pripremila izvještaj https://www.esap.online/pages/11/informal-employment koji se bavi analizom pokretača neprijavljenog rada, institucionalnim okvirom i postojećim pristupima odgovarajućih politika, uz spisak glavnih preporuka za rešavanje tog pitanja.

“Ono što je regionu potrebno je sveobuhvatan pristup koji obuhvata sve organe vlasti i u sklopu kog se koriste dodatne mere kao što su povećanje koristi i stimulacija za prelazak u formalnu zasposlenost i smanjivanje neravnoteže izmedju institucionalnog i društvenog morala”, rekao je Nand Šani.

On je precizirao da direktni alati vode ka tome ekonomska odluka da rad bude prijavljen bude racionalna. To se ostvaruje ili merama za odvraćanje kojima se povećavaju troškovi neuskladjenosti (“kazna”) ili tako što se učini da prijavljeni rad bude korisniji i lakši (“nagrada”).

Generalno, ekonomije Zapadnog Balkana su do sada usvojile i primenjuju pristup koji podrazumeva prinudno ispunjavanje obaveza, pri čemu se malo pažnje posvećuje stimulacijama i dobrovoljnom ispunjavanju obaveza.

Uspešan i efikasan prelazak sa neprijavljenog na prijavljeni rad znači povezivanje oblasti zakona o radu, poreskog prava i zakona o socijalnoj sigurnosti na nivou strategija i delovanja, kao i uključivanje socijalnih partnera.

Radionice koje se bave rešavanjem pitanja neformalne zaposlenosti održane su u Tirani, Beogradu, Sarajevu, Podgorici Prištini i Skoplju.

Naslanjajući se na iskustvo Evropske unije i u svetlu važnosti uskladjivanja saradnje i prakse šest ekonomija Zapadnog Balkana u domenu politika sa onima u Evropskoj uniji, cilj Platforme za zapošljavanje i socijalna pitanja je da pomogne ekonomijama regiona da uspostave forum za razmenu znanja i iskustava i uzajamno učenje sa ciljem prelaska sa neprijavljenog na prijavljeni rad, korišćenjem sveobuhvatnog, celovitog strateškog pristupa.

Platforma za zapošljavanje i socijalna pitanja (ESAP) je projekat vredan tri miliona eura koji finansira Evropska unija, a sprovode ga Veće za regionalnu saradnju i Medjunarodna organizacija rada u ekonomijama Zapadnog Balkana. Sedište projektnog tima je u Sarajevu.

Izvor: Beta

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *