Loše navike u ishrani opstaju

U najčešće novogodišnje rezolucije, odnosno obećanja koje dajemo sami sebi, svrstavaju se one vezane za zdravu ishranu, vežbanje i popravljanje kondicije, gubljenje prekomernih kilograma… Tako je svuda u svetu, a situacija je dodatno iskomplikovana kovid krizom. Već dve godine na snazi su, naime, izvesna manja ili veća ograničenja kretanja, pa je svakodnevni život postao još nezdraviji, podstaknut stresom i neizvesnošću.

Britanski istraživači su povezali statističke podatke sa novim okolnostima i došli do zanimljivih podataka.

U prvoj godini korone, sada već pretprošloj 2020, navike u ishrani su se drastično promenile. Ljudi su se pripremili na nestašice, pa su u prvo vreme napravili zalihe zamrznute hrane, konzervi, testenina, sušenih proizvoda… Paralelno, sa puno entuzijazma su se „bacili“ na kuvanje obroka i pečenje hleba, rešavajući tako problem straha, ali i dosade. Statistika pokazuje da se nikada u poslednjim decenijama nije kupovalo toliko brašna u supermarketima, razmenjivali su se recepti na internetu, a građani su bili spremni da na ovaj način reše problem moguće oskudice osnovnih životnih namirnica.

Godinu dana kasnije, međutim, potrošnja brašna, jaja, zamrznute hrane… vratila se na normalu, odnosno nivo pre pandemije. Ali, potrošnja nekih drugih prehrambenih proizvoda ostala je neuobičajeno velika. I dalje se mnogo više nego nekih ranijih godina traže kobasice, konzervirana riba, testenine i sir. Osobe koje nisu konzumirale ovu vrstu hrane kao da su tokom pandemije promenile navike, a oni koji su je redovno kupovali povećali su količine. Najviše se traži delimično spremljena hrana, oko koje je potrebno samo desetak do dvadeset minuta angažovanja pre serviranja.

Podaci govore da oko 9% ljudi koji su nekada imali tu naviku još uvek ne odlazi na redovan obrok u restoran. Tome su doprineli i zaposleni koji rade od kuće, i koji za sebe pripremaju obroke koji pre liče na brzu hranu nego na domaći ručak ili večeru. Oni redovno i doručkuju kod kuće, što dok su radili često nije bio slučaj.

Istraživanja pokazuju da je među bolje plaćenom srednjom klasom porasla navika da se u prodavnicama hrane kupuju i probaju ekskluzivne i skupe namirnice. Ljudi žele sebi da priušte nova iskustva u ograničenim uslovima, pa bi to moglo da bude uzrok.

Najjeftinije i najnezdravije namirnice, ipak, beleže kontinuiran pad tražnje – ovde se misli na slatkiše sa dosta prerađenog šećera, zaslađena bezalkoholna pića i peciva. Ono što zabrinjava, međutim, je porast potrošnje alkoholnih pića i svakako manje vežbanja i kretanja, pa bi novogodišnje rezolucije trebalo sa većom pažnjom pratiti i truditi se da one budu ispoštovane.

Tekstovi na sličnu temu

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *