Zbog čega stanovnici nordijskih zemalja iz godine u godinu zauzimaju najviša mesta na rang listi srećnih naroda?
Povezanost klime i sreće je, pokazalo se, obična predrasuda. Dok očekujemo da su ljudi iz Sredozemlja, sa Kariba, iz Južne Amerike… opušteni, i uživaju u zabavi i životu, stižu rezultati istraživanja koja pokazuju da je upravo suprotno. Već deset godina najsrećniji su Finci, Danci, Norvežani, Šveđani, Islanđani. Ono što ih čini takvim su dobre institucije, socijalna podrška i beneficije, niska korupcija u društvu…
Ali, da li je sama metodologija dobra i može li se sreća izmeriti, posebno sreća naroda?
Iza istraživanja čiji se rezultati objavljuju svake godine nalazi se nekoliko ozbiljnih organizacija. Pored Galupa, tu su Oksfordski istraživački centar za blagostanje i Mreža Ujedinjenih nacija za rešenja održivog razvoja. Cilj nije da se neke zemlje označe kao srećne, a druge kao nesrećne. Namera je, kako tvrde autori, da se pokaže šta je to što je u pojedinim državama dobro i što izaziva zadoviljstvo stanovnika, kako bi drugi mogli u svojim društvima, ekonomijama, organizaciji… te faktore da poprave.
Šest je varijabli koje su nordijske zemlje smestile u sam vrh. Pre svega, to je visok bruto domaći proizvod po glavi stanovnika, što pokazuje da se radi o ekonomski razvijenim državama. Tu su, zatim, podrška društva pojedincima, nivo opažene korupcije, očekivanje dužine života u zdravlju, sloboda da se prave lični izbori u životu, i velikodušnost. Zanimljivo je primetiti da su stručnjaci poklonili pažnju ovako različitim faktorima koji, u zbiru, zaista čine da većina stanovništva oseća određeni nivo zadovoljstva i sreće.
U vremenima kriza, kakve smo proživeli u poslednjih nekoliko godina, situacija se nije promenila. Nordijske zemlje su se najbolje nosile sa izazovima i ostale su u vrhu. Interesantno je da je ukupna procena sreće bila nešto niža nego ranije za sve zemlje, ali su solidarnost i društvena podrška, posebno u državama na severu našeg kontinenta, bili izuzetno visoki.
Pored klime, koja se pokazala kao nebitna za sreću, reviziju zahteva i uverenje da su ljudi koji žive u krajevima sa malo svetlosti nesrećniji. Dugo se navodilo da je upravo u nordijskim zemljama stopa samoubistava visoka i da to ima veze sa dužim noćima i kraćim danima. Prema statističkim podacima 70-ih i 80-ih godina samoubistava je zaista bilo više nego u drugim krajevima, a zatim je došlo do naglog pada i broj samoubistava u odnosu na broj stanovnika sličan je kao u ostalim evropskim državama.
Još jedan faktor postoji, koji se ne sme zanemariti. Da bi nivo zadovoljstva ostao visok, nove generacije treba da prihvate kulturu i obrasce ponašanja prethodnih. Za to je ključno obrazovanje, a poznato je da nordijske zemlje imaju najkvalitetnije i najsveobuhvatnije obrazovne sisteme na svetu.
