Prevare na društvenim mrežama

Svetski dan potrošača obeležava se danas, 15. marta. Međunarodno udruženje potrošača (Consumers International) tim povodom otvara nekoliko značajnih tema, a jedna njih odnosi se na prevare na društvenim mrežama.

Na najvećim društvenim mrežama Facebook-u, Twitter-u, WhatsApp-u i Instagram-u, prema poslednjim podacima, aktivno je oko tri milijarde korisnika. Svakog dana pojavljuje se čak milion novih. Mnogi od njih traže informacije o proizvodima, komuniciraju o proizvodima i uslugama među sobom, ili direktno sa vlasnicima biznisa.

Društvene mreže su ogromna prilika za proizvođače, prodavce, distributere, pružaoce usluga da stignu do ciljnih kupaca. Istovremeno, svoju šansu na njima vide i kriminalci različitih profila. Oni imaju dobro razvijene taktike i inovativne metode da prevare, uzmu ljudima novac, ukradu lične podatke… Sve ovo može naneti veliku materijalnu štetu i prateći stres korisnicima koji nisu pažljivi.

Najveći problem, koji ističu u Međunarodnom udruženju potrošača, su nedovoljne mere da se potrošači zaštite. Ne postoje mesta na internetu gde bi oni mogli, na primer, da provere informacije koje dobijaju, kao ni registri naloga za koje je dokazano da služe prevarama. Istraživanje, koje je obavilo Udruženje u devet zemalja u protekle dve godine, otkriva nekoliko stvari.

Broj, obim i uticaj prevara u poslednje vreme su u naglom porastu.   

Najveći broj prevara predstavlja lažno predstavljanje. Kriminalci se predstavljaju pod imenom poznatog brenda, kao predstavnici neke organizacije u koju kupac već ima poverenje, ili traže pomoć za navodne ugrožene prijatelje.

Sledeće po učestalosti su prevare u e-prodavnicama. Prevaranti ne isporučuju robu određenih osobina i kvaliteta ili šalju falsifikovanu robu prodajući je kao original.

Pošto je tržište postalo globalno, na međunarodnom nivou “posluju” i kriminalci. Na meti su žrtve iz najrazličitijih slojeva društava, najčešće nedovoljno informisani. Preko društvenih mreža, na kojima su danas gotovo svi, najlakše se pronalaze žrtve sa kojima se stupa u kontakt, a zatim se vrši preusmeravanje na određene veb adrese.

Odgovornost vlasnika platformi društvenih mreža je, tvrde u Međunarodnom udruženju potrošača najveća, ali moraju da se uključe i vladine agencije, privreda, kao i svi drugi koji mogu da spreče prevare, kao i da podignu svest potrošača.   

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *