Iako je gotovina decenijama bila dominantan način plaćanja u malim radnjama širom Srbije, poslednjih godina primetan je značajan pomak ka digitalnim transakcijama. Taj trend potvrđuje podatak da se u protekle dve i po godine skoro 10.000 preduzetnika i vlasnika malih biznisa prijavilo za POS program i uz pomoć subvencija po prvi put uvelo bezgotovinsko plaćanje.
Inicijativa „Bolji način“ najavila je nastavak Programa i tokom 2026. godine, dok su pretprijave za novi ciklus – POS program 2.0 – već otvorene. Pravo na prijavu imaju svi mali biznisi koji u prethodnih godinu dana nisu prihvatali kartična plaćanja, a žele da svojim kupcima ponude ovu opciju.
Program omogućava besplatnu instalaciju i korišćenje POS terminala, uz dodatno snižene trgovačke naknade za Visa i Mastercard kartice u trajanju do godinu dana. Za korisnike ne postoje fiksni troškovi, niti bilo kakve obaveze nakon isteka perioda subvencije, što ovaj model čini posebno atraktivnim za mikro i male preduzetnike.
Digitalna plaćanja, koja su nekada bila rezervisana uglavnom za velike trgovinske sisteme, danas sve više postaju standard i u malim prodavnicama, pekarama, kafićima, frizerskim salonima i drugim uslužnim delatnostima. Ta promena donosi korist svim akterima – građanima omogućava bržu, praktičniju i sigurniju kupovinu, privrednicima širi bazu kupaca i povećava prihode, dok država dobija snažan instrument u borbi protiv sive ekonomije i ubrzanju digitalizacije.
Podaci pokazuju da je Srbija u poslednjoj deceniji napravila značajan iskorak u razvoju bezgotovinskih plaćanja. Zajedno sa drugim merama iz Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije, digitalna plaćanja su doprinela da se obim nelegalnog poslovanja smanji sa 29% na 21% BDP-a, čime su milijarde evra vraćene u legalne tokove i državni budžet.
Ipak, po udelu digitalnih transakcija u ukupnom platnom prometu, Srbija i dalje zaostaje za zemljama Centralne i Istočne Evrope. Dok je kod nas taj udeo oko 12%, u uporedivim državama regiona iznosi 16–17%, a prosek Evropske unije dostiže 19%.
Kako ističe Dušan Vasiljević, direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u, analize sprovedene u okviru Inicijative „Bolji način“ pokazuju da bi dostizanje evropskog proseka u bezgotovinskim plaćanjima moglo dodatno da smanji sivu ekonomiju za 2,4% BDP-a i donese oko 500 miliona evra dodatnih prihoda državi. Ključni preduslov za to je, naglašava, da građani u svakom trenutku i na svakom mestu imaju mogućnost plaćanja karticom ili putem IPS sistema, što direktno zavisi od spremnosti malih biznisa da uvedu POS terminale.
Iskustva dosadašnjih korisnika pokazuju da uvođenje POS-a donosi i konkretne poslovne benefite. Prema podacima Inicijative „Bolji način“, preko terminala uvedenih kroz Program ostvareno je više od 118 miliona evra prometa, a čak 94% korisnika navodi da im je bezgotovinsko plaćanje unapredilo poslovanje.
Najveće interesovanje za Program pokazali su mali biznisi iz sektora trgovine, smeštaja i ishrane, prerađivačke industrije i različitih uslužnih delatnosti. Regionalno gledano, u prethodnom ciklusu koji je završen 5. decembra, najviše prijava stiglo je iz Šumadije i Zapadne Srbije, zatim iz Vojvodine, a potom i iz Beograda.
Ana Drašković, potpredsednica i generalna direktorka kompanije Visa za Jugoistočnu Evropu, ističe da su trgovci prepoznali da bezgotovinsko plaćanje nije samo pitanje lakše naplate, već i način da se poveća vidljivost i poverenje kupaca, kao i da se poslovanje prilagodi savremenim navikama potrošača.
S druge strane, istraživanja pokazuju da i potrošači vide prostor za dalju primenu bezgotovinskog plaćanja, pre svega na pijacama, u frizerskim i kozmetičkim salonima, prilikom plaćanja usluga majstora, kao i na šalterima javnih institucija.
Jelena Sretenović, potpredsednica i direktorka kompanije Mastercard za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, naglašava da kupci sve češće u radnje ulaze sa mobilnim telefonom umesto novčanika i da mogućnost plaćanja karticom direktno utiče na odluku o kupovini. Prema MasterIndex istraživanju za 2025. godinu, beskontaktno plaćanje prepoznaje 61% korisnika, dok potrošači istovremeno poručuju da bi kartice koristili još češće kada bi POS terminali bili dostupniji na više lokacija.
Podaci takođe ukazuju na rast svesti o značaju suzbijanja sive ekonomije – gotovo 80% građana i privrede smatra da za nelegalno poslovanje nema opravdanja. Tom procesu doprinela je i državna nagradna igra „Uzmi račun i pobedi“, koja uz podršku Inicijative „Bolji način“ promoviše i bezgotovinska plaćanja.
Kako ističe Zlatko Milikić, savetnik develoPPP programa u GIZ-u, POS program predstavlja primer dobre prakse kako država, privatni sektor i međunarodni partneri mogu zajednički da unaprede poresku kulturu, finansijsku pismenost i konkurentnost male privrede. Sličan model već je primenjen u Albaniji, dok se Bosna i Hercegovina priključuje Inicijativi „Bolji način“.
Inicijativa „Bolji način“ realizuje se kao zajednički projekat Nemačke razvojne saradnje (GIZ), kompanija Mastercard i Visa, u okviru develoPPP programa Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj, u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija Srbije. Do sada su POS program podržale brojne banke i dobavljači terminala, a u narednom periodu očekuje se i uključivanje dobavljača pametnih fiskalnih kasa, što bi dodatno proširilo domet i uticaj programa.
