Restitucija pred odlaganjem

Rok za isplatu akontacije obeštećenja vlasnicima oduzete imovine, prema Zakonu o restituciji, je 15. decembar, tako da je Vladi Srbije ostalo još nešto više od mesec dana da donese odluku o visini koeficijenta na osnovu kog će se računati osnovica obeštećenja.

Ukoliko Vlada, do zakonom određenog roka za prvu isplatu ne utvrdi koeficijent, moraće da se menja Zakon o restituciji, odnosno da se ponovo odloži isplata obeštećenja.

Ukoliko bi sada zaista krenula prva obeštećenja, rok za isplatu je 12 godina, a odlaganjem isplate bi nastavio da se smanjuje, pa bi se moglo dogoditi da utvrđene dve milijarde evra treba isplatiti za deset i manje godina, što bi predstavljalo još veći teret za budžet države, piše Dnevnik.

Ako se zakon i bude menjao da bi se odložila prva isplata, po oceni direktora Agencije za restituciju Strahinje Sekulića, treba izmeniti i deo koji se odnosi na isplatu akontacije u iznosu od deset odsto od osnovice obeštećenja jer po sadašnjem zakonskom rešenju dolazimo u situaciju da se isplata akontacije poklapa sa isplatom prve dospele rate obveznica.

Ako bi se pak dogodilo da se Zakon o vraćanju imovine ne izmeni, odnosno ne odloži isplata prve rate, preti opasnost da stari vlasnici ili njihovi naslednici pokrenu sudske postupke, koji bi na kraju bili znatno skuplji nego iznos koji je sada utvrđen.

Vrednost imovine koja ne može biti vraćena u naturalnom obliku, po proceni Poreske uprave, iznosi 13,6 milijardi evra. Za obeštećenje je zakonom predviđeno dve milijarde evra, a ukupno obeštećenje za jednog bivšeg vlasnika ne može da pređe 500.000 evra. Obeštećenje bivših vlasnika ili naslednika vrši se u vidu državnih obveznica i u novcu za isplatu akontacije.

Izvor: Dnevnik

Leave a Comment