“Preduzetničke radnje lako se otvaraju ali se, nažalost, još lakše zatvaraju”, kaže za “Danas” Miroslav Đurić, član Radne grupe za izmenu zakona o MSP pri Privrednoj komori Srbije i predsednik Udruženja preduzetnika Zrenjanina.
Đurić kaže da akcenat treba staviti na pokretanje proizvodnje. Na jednu dobru proizvodnu preduzetničku firmu, “oslanja se još pet-šest dodatnih delatnosti i kooperanata”.
“Retko ko opstaje na tržištu. Mi smo do sada organizovali veliki broj edukacija namenjenih mladim preduzetnicima, ali to nije dalo željeni efekat”, kaže Đurić.
Problemi su jasni
Male privrednike opterećuju skupi krediti, visoki porezi na zarade, ali i spora naplata potraživanja, kaže za “Danas” inženjer Branislav Prohaska. Tim pitanjima trebalo bi da se bavi Ministarstvo finansija, dok su za Ministarstvo privrede teme: obuka privrednika, posebno mladih koji žele da otvore firmu, zatim udruživanje u klastere, obezbeđivanje infrastrukture.
On objašnjava da proizvođači rade bez dovoljnog znanja iz oblasti tehnologije proizvodnje – rade kako znaju i umeju. “Vide nešto na sajmu, pa uzmu i prave, a kad bi neki proizvod imao sertifikat Tehničkog fakulteta dobio bi na vrednosti i obezbedio bi veću prohodnost na tržištu”.
“Pogledajte samo kako naši mali privrednici počinju biznis. Oni najčešće kreću sa polovnom opremom koja je tehnološki zastarela, pa samim tim nisu konkurentni za izvoz. Samo jedan strug košta 5.000 vera, a gde su drugi alati, repromaterijal, prateća oprema. Za taj novac možda može da se otvori frizerski salon, ali ne i da se pokrene proizvodnja. istovremeno država daje stranim kompanijama podsticaje za otvaranje radnih mesta, čiji se iznos kreće i do 10.000 evra”, upozorava Prohaska.
Neophodni su klasteri, jer mali privrednici nemaju ni snage ni znanja da se sami izbore sa svim problemima.
Izvor: Danas
