Nova istraživanja pokazuju da IQ čovečanstva polako ali sigurno opada. Da li zaista postajemo manje inteligentni, ili je nešto drugo u pitanju?
Velika studija koju je sprovela Nacionalna akademija nauka Sjedinjenih Američkih Država pokazuje da su rezultati sa testova inteligencije kod osoba rođenih posle 1975. godine lošiji od rezultata prethodnih generacija. Pojava rasta inteligencije u 20. veku poznata je odranije, a ima i svoje ime – Flinov efekat. Kod muškaraca rođenih 1962. godine i kasnije primećeni su, iz generacije u generaciju, sve bolji rezultati. Ljudi su, kako se činilo, postajali jedno vreme “pametniji”, a onda je krajem milenijuma nastao pad.
Iste rezultate dobili su i istraživači u Evropi. Studija je sprovedena u Norveškoji i obuhvatila je, pored domaćeg stanovništva, građane Danske, Francuske, Velike Britanije, Estonije, Finske i Holandije.
Naučnici kažu da je u pitanju svakako dejstvo okoline, a ne genetski faktor (gruba pretposavka da manje inteligentni ljudi imaju više dece nije tačna). Kao uzročnici na koje se može usmeriti sumnja navedeni su ishrana (odnosno kvalitet hrane koja se unosi), obrazovni sistem, provođenje više vremena pred ekranima računara, a manje u čitanju…
Postoji, međutim, još jedna vaijabla koju ne treba zanemariti. Robin Moris, profesor psihologije na Kings Koledžu u Londonu, koji nije bio uključen u istraživanja, tvrdi da su stari testovi za merenje inteligencije neadekvatni. “Potrebno je da priznamo da su se vremena promenila i da su ljudi danas izloženi različitim intelektualnim iskustvima, na primer onima koje donosi prisustvo visokih tehnologija”, kaže on. Obrazovanje treba toj činjenici da se prilagodi, kao i metode psiholoških istraživanja i merenja.
